Foto: dw.com

Iako ga oni kojih se gadio ili ih izbacivao iz stranke prisvajaju godinama, oslovljavaju posthumno sa “Zoki” i predstavljaju kao simbola drugosrbijanaca, Zoran Đinđić je bio nešto sasvim drugo.

Ubijeni premijer je za života zastupao stavove potpuno suprotne od onih koje “u njegovo ime” baštine Đilasi, Marinike, Jeremići i ostali “građaneri” i autošoviniste.

Posle studentskih protesta 96/97 kao gradonačelnik Beograda ponosno je skinuo petokraku i istakao nacionalne simbole, jasno pokazavši šta misli o komunizmu.

Po stupanju na mesto premijera, za razliku od “naslednika” koji se gade pravoslavlja, Đinđić je uveo veronauku u škole, svim snagama se zauzeo za Hram Svetog Save, a po rečima njegove sekretarice jednom nedeljno je imao duge razgovore sa jednim od vladika.

Đinđić je posebno uvažavao generala Mladića kojeg ovi koji “imaju monopol na njegov lik i delo” nazivaju zločincem – autentični dokumenti potvrđuju da je više puta čestitao “dan junačke vojske Republike Srpske” i samom Mladiću, kako je pisao “velikom vojskovođi”.

Konačno, Đinđić se posebno borio za specijalni status Republike Srpske i nikako, uprkos pritiscima, nije pristajao na nezavisnost Kosova, koje su posle izdali Jeremići i Đilasi.

U poslednjem intervjuu, jednom mediju preko Drine, upravo je poručio da se neće odreći južne pokrajine, a neki krugovi veruju da su mu te reči došle glave.

nsuzivo.rs

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Akadem
12/03/2022 15:35

Jedina svetla tacka nase proslosti. Tad smo verovali da moze nesto da se promeni u ovoj zemlji…