Foto: Shutterstock/Mikolaj Niemczewski

Koncept mikrostanova pojavio se i kod nas.

Pored činjenice da cene kvadrata konstantno rastu i da su one na nivou pojedinih evropskih metropola, u potrazi za novim “proizvodima”, na srpskom tržištu se pojavljuje sve više trendova i koncepata koji se godinama unazad mogu videti u Njujorku, Tokiju, Londonu…

Kada posmatramo tržište nekretnina u Srbiji, stiče se utisak da je ono do te mere “zagrejano”, da je potražnja do te mere velika da se prodaje bukvalno sve. Tako su u poslednje vreme učesnicima na tržištu za oko zapali takozvani “mikrostanovi”, površine do 30 kvadrata, i koji se prodaju po osetno većim cenama od prosečnih za lokaciju na kojoj se nalaze, ne ispod 3.000 evra po kvadratu gde god da se nalaze u širom centru grada.

Ipak, ovde se i pored neuobičajenosti ponude, radi o svetskom trendu. Domaće tržište nekretnina, pogotovo u prestonici, sve više liči na tržišta svetskih metropola.

Kako izgledaju mikrostanovi?

Mikrostanovi, kao i oni obični, imaju sve što je potrebno, doduše u manjoj varijatni. Mikrostanom se računa svaka nekretnina površine od 15 do 30-ak kvadrata, koja u sebi sadrži prostor za spavanje, sedenje, kuhinju (uglavnom tzv. “čajnu”) i kupatilo.

Kako bi se sve to spakovalo u mali prostor u nemalom broju slučajeva ovi stanovi su, makar u svetu, namešteni od rasklopivog nameštaja, ili čak u nekim luksuznijim vaijantama opremljeni su posebno dizajniranim nameštajem.

Cene mikrostanova u Beogradu

Prema akutelnoj ponudi, u Beogradu je oglašeno 40-ak stanova koji potpadaju u kategoriju “mikro”.

Jedan potpuno namešten mikrostan, površine 19 kvadrata u blizini Poštanske štedionice, oglašen je na prodaju po ceni od 70.000 evra, tj. oko 3.684 evra po kvadratu. Takođe, oglašen je i jedanu samom centru grada površine od 18 kvadrata po ceni od oko 4.889 evra po kvadratu, tj. za okruglo 88.000 evra.

Jedan takav stan prodaje se i u okolini Vukovog spomenika i ceni se na oko 63.000 evra, tj. 3.316 evra po kvadratu (i ovo je jedan od retkih ovakvih stanova da se prodaje po ceni koja liči na tržišnu).

Kako su postali popularni?

Rekli smo već da je reč o svetskom trendu, i on je počeo da “izbija” u svetskim metropolama u kojima se već decenijama traži “stan više”. Pojedinačnih slučajeva je oduvek bilo, ali je izgradnja ovih nekretnina dobija zamaha u poslednjih 10 godina.

Tako je pre tačno 10 godina, u januaru 2013. godine Njujork dobio svoju prvu stambenu zgradu u kojoj su se isključivo nalazili mikrostanovi namenjeni za izdavanje. Prema tada oglašenoj ponudi, svi stanovi površine 23 kvadrata, sa zajedničkom kuhinjom su se izdavali po ceni od oko 2.000 dolara mesečno. Tada je Gardijan pišući o ovom trendu istakao: “Ova vrsta nekretnina nije nov koncept, ali genijalnost ’poznog kapitalizma’ je u tome da su postali primamljivi i onima sa višim primanjima”.

Sa druge strane, pregledajući tržište “mikrostanova” u Aziji 2015. godine, „Vol Strit žurnal“ istakao je da se u Hong Kongu, takođe u uslovima ograničene ponude, nekretnine površine američkih garažnih mesta. Oni su tada istakli da je jedan takav stan površine 18 kvadrata prodat u Hong Kongu po ceni od pola miliona dolara.

Blic

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Jelena
11/01/2023 17:37

Samo polako, biće ih sve više. Platežna moć običnih ljudi je sve niža, pa ćemo polako početi da se okrećemo mikro stanovima. Ja sam prošle godine preko solis-a kupila stan od 45 kvadrata, a sad za te pare mogu da kupim samo ovako nešto. Cene su otišle nebu po oblake.