Foto: nsuzivo.rs

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) krajem novembra registrovano je 11.587 nezaposlenih sa područja Novog Sada, od toga 60 odsto čine žene, 17,6 odsto mladi do 30 godina, a 39,4 odsto stariji od 50 godina.

Кako je za Dnevnik rekla v. d. direktora Filijale Novi Sad – NSZ Tatjana Vidović, broj lica na evidenciji smanjen je za 11,4 odsto u proteklih godinu dana, a prema obrazovnoj strukturi najveći udeo među nezaposlenima čine oni sa srednjim nivoom kvalifikacija (48,5 odsto), potom sa višim i visokim obrazovanjem (31,8 odsto), dok je najmanje nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih (19,7 odsto).

– U ovoj godini primetna je znatno veća potražnja za radnicima, naročito za pojedinim profilima, što je doprinelo da se tokom nje zaposli 50 odsto više Novosađana nego prošle godine. Pozitivna kretanja na tržištu rada su u direktnoj vezi sa ekonomskom politikom koju kreiraju država, Pokrajinska vlada, kao i Grad Novi Sad na lokalnom nivou, ali znatan doprinos tome daju i programi finansijske podrške i mera koje sprovodi NSZ – izjavila je Vidović.

Iz republičkog i pokrajinskog bužeta, te bužeta lokalnih samouprava, putem različitih subvencija kroz programe podrške zapošljavanju, radno mesto dobilo je oko 1.800 osoba sa evidencije Filijale Novi Sad, a od toga oko 1.200 Novosađana. Vidović napominje da, ipak, jedan broj kadrovskih potreba poslodavaca ostaje nezadovoljen, najčešće jer na evidenciji nema kandidata sa traženim kvalifikacijama ili nezaposleni odbijaju ponuđene uslove rada.

– Uprkos očekivanjima da će tržište rada negativno reagovati na trenutna geopolitička previranja i globalnu energetsku, kao i inflatornu krizu, to se nije desilo i ono je ostalo stabilno sa pozitivnim tendencijama, te potražnja za radnicima čak i raste. Spram podataka kojima raspolaže Filijala Novi Sad Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo reći da među najtraženije u Novom Sadu spadaju IT stručnjaci, inženjeri mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, inženjeri elektrotehnike, matematičari, profesori fizike, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, internisti, ginekolozi, radiolozi) i stručnjaci za finansije”, računovođe – istakla je ona.

Što se tiče profila nižeg nivoa obrazovanja, najviše su traženi operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, vozači C, D i E kategorije, kuvari, konobari, mesari, pekari, radnici u oblasti građevinarstva (armirači, tesari, betonirci, zidari, moleri, rukovaoci građevinskim mašinama), električari, magacioneri i frizeri. Među ovim zanimanjima su i ona koja karakteriše izrazita deficitarnost, što poslodavcima otežava pronalazak odgovarajućih kadrova – na primer, građevinski radnici, ugostitelji, programeri, vozači.

– Na evidenciji nezaposlenih se najduže zadržavaju oni čija su zanimanja na današnjem tržištu rada zastarela, kakva su kovač, pomoćnik prelca, prelac, pomoćnik daktilografa, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar… Do posla teže dolaze i ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, kulturološki tehničari, hemijsko-tehnološki tehničari, mašinski tehničari, pravnici, ekonomisti i drugi profili društveno-humanističkog usmerenja, poput istoričara, sociologa, filozofa i geografa, jer tu postoji mnogo veća ponuda kandidata na tržištu rada od potražnje za njima – objasnila je Vidović.

U narednoj, 2023. godini, u planu su dva sajma zapošljavanja – prolećni i jesenji. Vidovićeva ističe da se sajmovi organizuju uz podršku Grada Novog Sada, koji je godinama unazad najznačajniji partner u kreiranju i unapređenju politike zapošljavanja na lokalnom nivou, te da će Grad i naredne godine izvojiti rekordna 203 miliona dinara za podršku programima zapošljavanja u Novom Sadu.

– Početkom godine objavićemo javne pozive za realizaciju programa finansijske podrške zapošljavanju, za šta će budžet biti veći za oko 300 miliona dinara od ovogodišnjeg, te će iznositi 6.850.000.000 dinara. I u 2023. godini akcenat ćemo staviti na teže zapošljive kategorije stanovništva, promociju i razvoj preduzetništva, usklađivanje ponude i potražnje na tržištu rada, zapošljavanje mladih i njihovu brzu integraciju u tržište rada kroz program pripravnika i stručne prakse, kao i povećanje učešća osoba sa invaliditetom i korisnika socijalne novčane pomoći u merama aktivne politike zapošljavanja – poručila je Vidović.

Dnevnik

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments