Foto: landlordzone.co.uk

Grejanje bi od 1. januara trebalo da poskupi i to za oko 11,39 odsto po kvadratnom metru, dok će zagrevanje tople vode biti skuplje za 5,36 odsto, po kubiku.

Naime, „Novosadska toplana” predložila je korekciju za zagrevanje prostorija i topple vode, što je Gradsko veće pre dva dana, 14. decembra, usvojilo. Razlog za poskupljenje je rast cena energenata, tačnije prirodnog gasa, ali i repromaterijala i održavanja.

„Razvoj situacije izazvane oružanim sukobima na evropskom tlu, na koju Preduzeće ne može uticati i koja kao takva ima obeležja više sile, ukazuje da na globalnom tržištu energenata ne postoje indicije prema kojima će u skorijem roku doći do stabilizacije tržišta. Tako da, mogućom eskalacijom događaja moglo bi da dođe do ugrožavanja postojeće trase snabdevanja, te je radi obezbeđivanja uslova za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje i distribucije toplotne energije iz Toplifikacionog sistema Grada Novog Sada, neophodno obezbeđivanje dodatnih operativnih rezervi naftnih derivata, koji se mogu koristiti u cilju zamene prirodnog gasa kao primarnog goriva i osnovnog energenta koji se koristi za proizvodnju toplotne energije”, navedeno je u predlogu Novosadske toplane za korekciju cena.

Komentarišući poskupljenje iz Kabineta gradonačelnika navode da je, s predloženim povećanjem, cena toplotne energije i dalje niža od one koja je primenjivana 2012. godine, te podsećaju da je grejanje u četiri navrata pojeftinilo, 2016, 2017, 2018. i 2019. godine. Od 2012. do 2022. godine u sistem daljinskog grejanja uloženo je 85 miliona evra, od čega je najviše novca, čak 45,7 miliona, investirano u rekonstrukciju i izgradnju vrelovodne mreže dužine 95 kilometara. Za modernizaciju i automatizaciju 1.800 toplotnih podstanica izdvojeno je 10 miliona evra, dok je 19 miliona koštala gradnja novih visokoefikasnih kotlovskih postrojenja, a 10,5 miliona evra gradnja dve kogeneracione elektrane. Rezltat tih ulaganja je, kako ističu, jedan od najefikasnijih sistema daljinskog grejanja u Evropi, s ukupnom efikasnošću od 89 odsto, dok prosek u Evropskoj uniji iznosi 64,6 odsto.

Dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments