Skoro dve godine ceo svet nalazi se u borbi sa korona virusom. Poslednjih dana jedna od glavnih vesti je novi omrikon soj koji je na korak da uđe u Srbiju. Kako je reč o opasnoj varijaciji virusa, redakcija NS Uživo kontaktirala je doktorku Slavicu Berar i raspitala se na koji način sačuvati imunitet u nestabilnoj epidemiološkoj situaciji u kojoj se nalazimo.
Kako ističe Berar, mere kojima se bave epidemiolozi spadaju u domen rada na kolektivnom imunitetu a tu spada nošenje maski u zatvorenom prostoru, držanje distance, održavanje higijene ruku, vakcinacija. Neophodno im je dodati redovnu ishranu koja je balansirana i raznovrsna, redovan san odnosno odmor, oblačenje u skladu sa trenutnim vremenskim prilikama, fizičku aktivnost kao i davanje telu dovoljno vremena da ozdravi nakon bilo koje virusne ili bakterijske.
-Uloga vitamina i mikroelemenata u našem telu je da ubrzaju i ojačaju imuni odgovor. Naravno da redovno unošenje optimalnih količina vitamina može da pomogne, posebno vitamin C i vitamin D. Od mikroelemenata na efikasnost imunitata utiču cink, selen i magnezijum. Zdrav, mlad čovek koji nema posebne zahteve odnosno čiji imunitet nama dodatnog posla, sve vitamine obezbedi putem hrane. Kod njega ne postoji posebna potreba za uzimanjem suplementacije. Farmaceutskim preparatima treba pribeći eventualno kada do bolesti dođe. Naravno kod ljudi koji imaju hronične bolesti, koji se bave sedećim poslom i nemaju skoro nikakve fizičke aktivnosti, kod dece koja rastu, trudnica i sportista priča je malo drugačija. U konsultaciji sa lekarom ili farmaceutom se donosi odluka o obliku i vrsti preparata kojim bi se suplementirali, mada je i kod njih osnova svega redovna i raznovrsna ishrana – objašnjava dr Berar.
Zdrav organizam je odmoran organizam, tako da kvalitet i količina sna igraju veliku ulogu u održavanju imuniteta. Zdrav san utiče i na naš hormonski status i na nervni sistem. Zavisno od uzrasta, telu je neophodan različit vremenski period sna.
– Za novorođenčad to je 16-18 sati dnevno, za decu predškolskog uzrasta 11-12 sati dnevno, za školarce minimum 10 sati dnevno, za tinejdžere 9-10 sati dnevno i za odrasle i stare 7-8 sati dnevno. Naravno bitan je i kvalitet sna, odnosno odsustvo buđenja u toku noći, odsustvo prisilnih misli kao i ranog jutarnjeg buđenja bez mogućnosti da se opet usni – dodaje doktorka.
Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili povrede. Doktorka ističe da da univerzalnog recepta za zdravlje nema, posebno u ovako izazovnom trenutku, kada smo svi pod velikim stresom i u iščekivanju da se pandemija konačno završi. Kako naglašava, moramo da damo sve od sebe da se naš imunitet nosi sa izazovom, a to ćemo najbolje postići redovnim spavanjem, zdravom ishranom, uvođenjem fizičke aktivnosti u skladu sa mogućnostima i redovnim godišnjim preventivnim pregledima u dogovoru i saradnji sa izabranim lekarom. To nam svima daje zdravu osnovu da se nosimo sa dodatnim akutnim zdravstvenim problemima, pa i sa Covid19.
nsuzivo.rs
