Foto: The New York Times

U oktobru 2016. godine tim naučnika je po prvi put nakon nekoliko vekova sklonio mermernu poloču za koju se tradicionalno veruje da pokriva grobnicu Isusa Hrista. Preliminarni nalazi su potvrdili da su, nakon vekova oštećivanja, uništavanja i više rekonstrukcija okolne crkve Groba Gospodnjeg u jerusalimskom starom gradu, delovi grobnice i danas prisutni.

Najpoštovanije mesto u hrišćanskom svetu – grobnicu – čini krečnjačko postolje – mesto na koje je prema Bibliji položeno Hristovo telo nakon skidanja sa krsta, koje je isklesano od zida pećine. Najkasnije 1555. godine, a najverovatnije i vekovima ranije, ovo postolje je prekriveno mermernom oblogom, navodno da spreči hodočasnike da lome delove stene i odnose ih kao suvenire.

Kada je u noći 26. oktobra 2016. godine mermerna obloga uklonjena, prvi rezultati ispitivanja tima za konzervaciju pokazali su samo jedan sloj materijala ispod. Istraživači su neprekidno radili narednih 60 sati. Tokom rada je otkrivena je još jedna mermerna ploča koja je na površini imala urezan krst. Do noći 28. oktobra, samo nekoliko sati pre nego što je grobnica trebalo da bude ponovo zapečaćena, otkriveno je da je originalna krečnjačka grobnica netaknuta.

– Apsolutno sam zadivljen. Kolena mi se malo tresu jer ovo nisam očekivao –  rekao je tada Fredrik Hibert, arheolog Društva Nacionalne Geografije.

Još je dodao:

– Ne možemo da kažemo 100 odsto, ali vidljivo je da se lokacija grobnice nije menjala tokom vremena.

Pored toga, istraživači su potvrdili postojanje originalnih krečnjačkih pećinskih zidova unutar Edikule, svetilišta koje je izgrađeno u 19. veku iznad grobnice.

Da li je ovo zaista bio Hristov grob?

Iako arheolozi ne mogu da tvrde da je grobnica otkrivena u Crkvi Svetog groba mesto sahrane Jevrejina poznatog kao Isus iz Nazareta, postoje indirektni dokazi koji sugerišu da su identifikaciju tog mesta izvršili predstavnici cara Konstantina, nekih 300 godina od Hristove smrti.

Najraniji izveštaji o Isusovoj sahrani potiču iz Jevanđelja, prve četiri knjige Novog zaveta, za koje se veruje da su sastavljene decenijama nakon Hristovog raspeća, oko 30. godine nove ere. Iako postoje varijacije u detaljima, izveštaji dosledno opisuju kako je Hrist sahranjen u grobu isklesanom u kamenu, na zemljištu koje je pripadalo Josifu iz Arimateje, bogatom Isusovom sledbeniku.

Arheolozi su u oblasti oko Jerusalima identifikovali više od hiljadu takvih grobnica isklesanih u stenama, kaže arheolog i stipendista Nacionalne Geografije Džodi Magnes. Svaka od ovih porodičnih grobnica sastojala se od jedne ili više pogrebnih komora sa nišama za smeštanje pojedinačnih tela.

– Sve to je u skladu sa onim što znamo o tome kako su bogati Jevreji sahranjivali svoje mrtve u vreme kada je živeo Isus – kaže Magnes. “Ovo, naravno, ne dokazuje da je događaj bio istorijski. Ali ono što nam govori jeste da su izvori za Jevanđelja bili upoznati sa ovom tradicijom i ovim običajima sahranjivanja.”

Foto: The Irish Times

Izvan gradskih zidina

Jevrejska tradicija je zabranjivala sahranjivanje unutar gradskih zidina, a Jevanđelja preciziraju da je Isus sahranjen van Jerusalima, blizu mesta njegovog raspeća na Golgoti. Nekoliko godina nakon Hristove smrti i vaskrsenja, zidine Jerusalima su proširene, smeštajući tako Golgotu i obližnju grobnicu unutar grada.

Kada su Konstantinovi predstavnici stigli u Jerusalim oko 325. godine nove ere da lociraju grobnicu, ljudi su im navodno ukazali na hram koji je izgradio rimski car Hadrijan oko 200 godina ranije. Istorijski izvori sugerišu da je Hadrijan dao da se izgradi hram iznad grobnice kako bi potvrdio dominaciju rimske državne religije na mestu koje poštuju hrišćani.

Prema Jevseviju, episkopu Cezareje, rimski hram je sravnjen sa zemljom, a iskopavanja ispod njega otkrila su grobnicu isklesanu u steni. Vrh pećine je odsečen da bi se otkrila unutrašnjost, a oko njega je sagrađena crkva. Crkvu su potpuno uništili Fatimidi 1009. godine, a ponovo je obnovljena sredinom 11. veka.

Iskopavanja unutar crkve Groba Gospodnjeg tokom XX veka otkrila su ostatke onoga za šta se veruje da je Hadrijanov hram i zidova prvobitne Konstantinove crkve.

Prisustvo drugih grobnica tog perioda je važan arheološki dokaz, prema Magnesu. “Govore nam da je ovo područje u stvari bilo jevrejsko groblje izvan zidina Jerusalima u vreme Isusa Hrista.”

– Možda nismo potpuno sigurni da je mesto crkve Svetog groba mesto gde je Hrist sahranjen, ali nemamo nijedno drugo mesto za koje postoji tako ozbiljna tvrdnja, i zaista nemamo razlog da odbacimo autentičnost mesta –  rekao je Dan Bahat, bivši gradski arheolog Jerusalima.

Meseci restauracije, decenije studija

Grobnica je nekoliko dana od otvaranja bila ponovo zapečaćena originalnom mermernom oblogom i neće biti ponovo otvarana vekovima ili čak milenijumima. “Arhitektonska konzervacija koju sprovodimo treba da traje zauvek”, kaže Moropulu. Pre nego što je ponovo zapečaćen, napravljena je obimna dokumentacija o površini stene.

Arheolog Martin Bidl, koji je objavio studiju o istoriji grobnice 1999. godine, veruje da je jedini način da se zaista sazna ili razume zašto ljudi veruju da je baš ovo grobnica za koju Biblija kaže da je u nju položeno Isusovo telo, je da se pažljivo pregledaju podaci prikupljeni prilikom otkrivanja grobnog mesta i zidova pećine.

– Površine stene moraju se sa najvećom pažnjom, u najmanju ruku, posmatrati kako bi se našli tragovi grafita – kaže Bidl, navodeći da su druge grobnice od velikog značaja u tom području prekrivene urezanim krstovima i natpisima na površinama.

– Pitanje grafita je apsolutno ključno –  kaže Bidl.

Još dodaje:

– Znamo da postoje i druge grobnice isklesane u kamenu ispod različitih delova crkve. Zašto je onda episkop Jevsevije identifikovao ovu grobnicu kao Hristov grob? On ne kaže, a mi ne znamo. Mislim da Jevsevije nije pogrešio — bio je veoma dobar naučnik — tako da verovatno postoje dokazi – samo ako se dobro traže.

Konzervatori su čistili i dokumentovali svaki pedalj Edikule još najmanje pet meseci nakon otvaranja grobnice, prikupljajući vredne podatke koje će naučnici proučavati godinama u pokušaju da bolje razumeju poreklo i istoriju jednog od najsvetijih mesta na svetu.

nationalgeographic/nportal.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments