Jedna od najbogatijih novosadskih porodica s početka 20. veka – porodica Adamović, bila je čuvena po vinogradarstvu, proizvodnji i izvozu vina i konjaka, ali i po raskošnim palatama u užem centru grada koje su dale doprinos lepšem izgledu Srpske Atine.
Iako su postojale tri velike palate koje su bile u posedu ove porodice, jedna je srušena osamdesetih godina prošlog veka zbog formiranja Pozorišnog trga, druga se nalazi u današnjoj ulici kralja Aleksandra na broju 4, međutim Adamovićeva palata na Trgu mladenaca krije najveći šarm i sa posebnim detaljima ističe se među ostalim zdanjima.
Adamovićeva palata na Trgu mladenaca izgrađena je 1911. godine i predstavljala je u to vreme prvu novosadsku trospratnicu sa dva ulaza, lokalima u prizemlju i sa velikim luksuznim stanovima na svakom spratu.
Prihod od izdavanja vlasniku palate – Aleksandru Adamoviću omogućio je povratak uloženog novca i dodatnu zaradu.
Ono što posebno krasi ovu palatu su upravo dimnjaci koje karakteriše gaudijevska konstrukcija koja je u to vreme predstavljala arhitektonski izraz bogatstva i društvenog statusa vlasnika. Rad španskog arhitekte Antonija Gaudija svakako da je doprineo pronalasku inspiracije u izgledu mnogih savremenih dimnjaka, jer njegovo stvaralaštvo je možda i najuočljivije kroz kuće koje krasi krovni pejzaž sa dimnjacima koji liče na toteme i hramove – zaštitnike kuća i čuvare vatre.
Iako ovu novosadsku palatu nije projektovao Gaudi, već arhitekte iz Budimpešte Geza Markuš i Friđeš Špigel koji su odlično uradili svoj posao, vodeći se time da palata u kontekstu ukupnog graditeljskog nasleđa Novog Sada treba da predstavlja neobično i originalno arhitektonsko delo sa odlikama secesije. Ono što je sigurno je da su u tome i uspeli. Palata je bila jedna od monumentalnijih objekata onog vremena, izrazito snažnog volumena razigranog ritmičnom smenom izbačenih i uvučenih vertikala uličnog korpusa.
Na uglu palate, nekada se nalazila kafana „Elita“ koja je bila mesto okupljanja novosadskih boema, dok se danas u ovom lokalu nalazi pivnica „Brkina Marina“.
Imajući u vidu da dimnjak ne predstavlja samo kanal koji odvodi dim, nego da se na dimnjacima nastanjuju i rode koje ,,donose bebe na ovaj svet“, ali se i deda Mraz spušta kako bi obradovao decu poklonima, možemo slobodno da zaključimo da su gaudijevski dimnjaci na ovoj novosadskoj palati posebno zanimljivi deda Mrazu i rodama.
Međutim, Adamovićeva palata sa tim istim dimnjacima se našla i na koricama evropskog bestselera ,,Senka vetra“ što predstavlja pravi pokazatelj toga da ova velelepna palata osim što krasi i promoviše Srpsku Atinu ujedno je i zdanje od neprocenjivog značaja za sve Novosađane.
gradskeinfo.rs
