Skoro polovina svetske populacije je podložna lošoj ishrani, što je štetno po zdravlje, ali ima i negativne posledice po planetu. Zabeleženo je da ljudi ne konzumiraju namirnica koje su dobre za zdravlje, poput voća i povrća.
Godišnji izveštaj „Globalni izveštaj o ishrani“ (GNR) objavljen je prema podacima koje su prikupile organizacije kao što su UN, FAO, SZO i UNICEF.
Ako se trenutni trend nastavi, svet neće uspeti da ispuni osam od devet ciljeva Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u vezi sa ishranom do 2025. To se posebno odnosi na smanjenje broja dece sa manjom telesnom težinom za njihovu visinu, koja zaostaju u razvoju dece, njihove starosti, kao i na smanjenje broja gojaznih odraslih osoba, podaci su prema GNR-u.
U izveštaju se navodi da skoro 150 miliona dece u svetu, mlađe od pet godina, zaostaje u fizičkom razvoju, preko 45 miliona ima manju telesnu težinu za svoj uzrast, a u isto vreme skoro 40 miliona njih širom sveta pati od prekomerne težine.
Polovina ljudi u svetu trenutno konzumira previše ili premalo hrane. Izveštaj takođe otkriva da je više od 40 odsto muškaraca i žena u svetu gojazno, što je oko 2,2 milijarde ljudi.
– Broj umrlih usled neuhranjenosti, koji je mogao da se izbegne ili spreči, porastao je za 15 odsto od 2020. godine i danas čini četvrtinu svih umrlih odraslih osoba u svetu, izjavila je predsednica grupe nezavisnih eksperata GNR Renata rekao je za AFP Micha.
– Broj umrlih usled loše ishrane, koji je mogao da se izbegne, porastao je za 15 odsto od 2020. godine i danas čini četvrtinu svih smrtnih slučajeva odraslih osoba u svetu – izjavila za AFP, Renata Micha, predsednica GNR-a.
Prema izveštaju, ljudi ne konzumiraju preporučene količine namirnica koje su dobre za zdravlje, poput voća i povrća. Zemlje sa niskim prihodima beleže najmanju potrošnju hrane. Istovremeno, najviše hrane koja štetno utiče na zdravlje konzumiraju stanovnici zemalja sa višim primanjem, a to je previše crvenog mesa, mlečnih proizvoda i zaslađenih i gaziranih pića. U ovim zemljama registrovan je najveći broj osoba sa viškom kilograma.
Pandemija koronavirusom je poremetila sisteme hrane i zdravlja na globalnom nivou, s tim gurnula dodatnih 155 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo.
nsuzivo.rs
