Foto: Pexels

Internet prevare učestalije su od početka pandemije, a vrhunac su doživele ukrajinskom krizom. Prethodnih dana sve češće su primedbe građana da dobijaju pozive sa nepoznatih brojeva iz inostranstva, a na meti su i računi u bankama

Sa talasom ekspanzije elektronske trgovine i bankarstva, sve češće smo svedoci i talas zloupotreba. Hakeri na razne načine pokušavaju da prevarom dođu do ličnih podataka korisnika, najčešće bankovnog računa, a onda počinje “operacija”.

Uroš Milošević, bankarski savetnik za rad sa stanovništvom ističe za medije da je jako bitno da budemo oprezni prilikom onlajn kupovine.

– Onlajn kupovina je najčešća meta hakera. Tu su korisinici “najlakši plen”. Mora da se obrati pažnja kome se ostavljaju lični podaci, ukoliko nam je neki sajt nepoznat, tu nikako ne treba da ostavljamo bilo kakve podatke koji bi mogli da dovedu do zloupotrebe.Milošević ističe da je važno da građani, prilikom uzimanja bilo koje platne karice traže da im se omoguće SMS obaveštenje prilokom svake transkackije.

– Građanima se savetuje da obavezno zahtevaju od banaka da im omoguće SMS obaveštenje prilikom svake transkacije. Kada vam je to dostupno, možete na vreme da znate da je neka transkacija obavljena, a da vi to niste želeli. U tom slučaju imate mogućnost da odmah reagujete, pozivanjem kol centra banke u kojoj imate otvoren račun i obavestite ih o zloupotrebi računa.

Foto: Pexels

Sagovornik ističe da su internet prevare učestalije u prethodne dve godine, odnosno od početka pandemije koronavirusa, a da su vrhunac doživele ukrajinskom krizom. Kako kaže Milošević, hakeri na sve načine pokušavaju da dođu do broja vašeg tekućeg računa.

Građani su često u zabludi, pa tako zaboravljaju činjenicu da kreditna i debitna kartica ne služe za prijem novca, već je za to isključivo broj računa koji imaju u banci.

Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije, ističe da neke banke imaju mogućnost da blokiraju krticu preko mobilne aplikacije.

– Neke banke imaju mogućnost da se preko mobilne aplikacije blokira kartica, jer sve što se eventualno naknadno desi snosi apsolutno i uvek banka. Ne treba ništa posebno korisnik da dokazuje banci zato što sama banka ima mnogo više podataka o toj transakciji i tragovima te transakcije. Ono što on treba da uradi je da što bolje opiše do detalja situaciju u vezi sa nastalom zloupotrebom – objašnjava Terzić za RTS.

Terzić je posebno skrenuo pažnju na “podeljenu odgovornost” banaka i korisnika kartice. To znači da za iznos zloupotrebe do 3.000 dinara odgovara korisnik, a sve preko tog iznosa banka je dužna da nadoknadi.

– Međutim, uslov da bi se ovo pravilo primenilo jeste da korisnik sa jednim normalnim stepenom pažnje čuva podatke o svojoj kartici. To znači da ne daje podatke o kartici drugim licima, da pin ne čuva zajedno sa karticom, da ukoliko obavlja plaćanje na internetu nikako jednokratnu lozinku koju dobije, ne šalje drugim licima sa kojima je u komunikaciji i slično – objašnjava Terzić.

Terzić upozorava građane da ne mora da dođe do krađe kartice da bi ona bila zloupotrebljena.

alo.rs/ nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments