Foto: nsuzivo.rs/Stefan Koprivica

Dan građevinara Srbije obeležen je 8. avgusta. Uprkos krizi koja je uticala na gotovo sve grane privrede, neimari svoj dan mogu proslaviti u dobrom raspoloženju.

Za razliku od perioda pre desetak godina, kada je skoro 40.000 ljudi u građevinarstvu, industriji građevinskog materijala, kao i u pratećim granama, ostalo bez posla, danas se ne samo u Novom Sadu već i u čitavoj državi ulaže u velike projekte, stanogradnja je u ekspanziji, asfaltiraju se kilometri ulica. Posla ima, dnevnice majstora su pristojne, ali uvek ima mesta za poboljšanje uslova rada.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Prema rečima predsednika Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josipa Modića, Srpska Atina je dala velik doprinos oporavku građevinske industrije, jer je naš grad među prvima počeo da realizuje velike investicije na kojima je bilo, i još uvek je, uposleno na hiljade radnika.

– Posla ima napretek, ali nam nedostaju kvalifikovani radnici, poput armirača, vodoinstalatera, majstora za sisteme grejanja, zidara, električara, vozača, putara… I to nije samo trenutni problem. Ukoliko se nastavi ovakav trend, ko će održavati i popravljati sve što je izgrađeno? Već je sada potrebno zakazati termin kod dobrih i iskusnih majstora pošto su prebukirani – upozorava Modić. – Nažalost, mnogi radnici su odlučili da u potrazi za boljim životnim standardom odu u inostranstvo. Mladi, kvalifikovani radnici uglavnom odlaze jer nemaju stalno zaposlenje, često rade na crno, pa ne mogu da podignu kredite kako bi se stambeno obezbedili.

Foto: pixabay

Nedostatak domaće radne snage se, kaže Modić, nadomešćuje zapošljavanjem ljudi iz inostranstva, uglavnom Turske, Indije, Albanije, Pakistana, Nepala, koji su nekvalifikovani i neobučeni, spremni da rade za vrlo male dnevnice. Često žive u nehigijenskim uslovima i bez neophodne zaštite, a veći deo zarade šalju porodici u domovini, ne trošeći novac kod nas.

– Prema pojedinim podacima, u Srbiji ima oko 20.000 prijavljenih radnika iz inostranstva, dok je broj ilegalnih verovatno veći – ističe naš sagovornik. – Problem je što poslodavac od petorice radnika iz inostranstva samo dvojicu prijavi, a ostali rade na crno. Zabeleženi su slučajevi kada su im oduzimani pasoši, nisu isplaćivane zarade, što nipošto ne sme da se dešava.

Grad raste u širinu

Građevinarstvo je, zajedno s poljoprivredom, pokretač privrede, pa je poskupljenje građevinskog materijala, naročito gvožđa, zabrinulo ne samo zaposlene u građevinskoj industriji već i građane koji su u potrazi za nekretninama. Kako objašnjava Josip Modić, ukrajinska kriza je malo uticala na građevinarstvo, te se uglavnom duže čekalo na nabavku pojedinih materijala, dok protekli period čak beleži blagi pad cena.

– Kada je reč o Novom Sadu, u poslednje vreme tendencija je da se grad razvija u širinu, pa se tako sa sremske strane grade naselja na tri etaže, pogotovo na Karagači, Alibegovcu, Mišeluku, kao i u nekoliko naselja zatvorenog tipa – kaže naš sagovornik. – Obim posla se neprekidno povećava, što će posebno biti izraženo kada počne gradnja četvrtog mosta, dok će u izgradnji Fruškogorskog koridora od ukupnog broja radnika biti angažovano 49 odsto naših. Ti projekti će mnogo uticati na razvoj naselja sa sremske strane, te će se poboljšati kvalitet života. Sindikat je pratio analizu Generalnog urbanističkog plana (GUP) jer će ga realizovati zaposleni u građevinarstvu, pa ukoliko sve bude kako je predviđeno, na novosadskim gradilištima biće zaposleno više hiljada radnika koji će koristiti domaći građevinski materijal, što će se pozitivno odraziti kako na gradsku, tako i na republičku kasu.

Jedan deo zgrada već je dobio fasadu, a sada slede unutrašnji radovi, Foto: Nikola Bilić, nsuzivo.rs

Kada je reč o domaćim radnicima u građevinarstvu, i dalje je određeni broj neimara zaposlen na crno ili su prijavljeni na minimalac, a ostatak zarade im se isplaćuje na ruke. Modić naglašava da radnici ne bi trebalo da pristaju na takve uslove jer su na gubitku – nemaju godišnji odmor, pravo na bolovanje, a uskraćena su im i druga radnička prava.

– Jedan od predloga kako bi se mogao smanjiti rad na crno jeste primena prakse iz zapadnih zemalja – kaže Modić. – Svaki radnik bi imao identifikacionu karticu, putem koje inspektori mogu da utvrde da li je prijavljen. Na njoj bi se, osim svih bitnih informacija o zaposlenju, čak nalazio podatak o krvnoj grupi, koji može biti presudan u slučaju nezgode. Na taj način bi provera zaposlenih bila brža i detaljnija, što bi pomoglo inspektorima, kojih nema ni približno dovoljno. Takođe, mogao bi se oformiti konzorcijum domaćih građevinskih kompanija koje bi parirale inostranim, a samim tim moglo bi se i konkurisati za velike projekte, pre svega u Evropi i na Bliskom istoku.

Modić zaključuje da bi država trebalo da ozbiljno shvati odliv i nedostatak radnika, te da blagovremeno izradi plan kako ih zadržati odnosno vratiti iz inostranstva, jer će se u budućnosti naša građevinska industrija naći pred dodatnim izazovima. Kako pojašnjava, u razvijenim evropskim zemljama, s visokim životnim standardom, poput Belgije, Nemačke ili Švedske, u kojoj prema procenama nedostaje 800.000 radnika kako bi se održao penzioni fond, fali kvalifikovane radne snage, pa su te države u neprekidnoj potrazi za zaposlenima, a upravo su to „destinacije” koje biraju i naši radnici u potrazi za plaćenijim i sigurnijim poslom.

dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments