Predstavlja jedan od simbola novosadskih ulica, a malo ko zna njegovu priču: Kada ne bih svirao dva, tri dana – razboleo bih se!

Zvuk električne gitare odzvanja novosadskim ulicama gotovo svaki dan, a blagi osmeh i naklon za svako dete koje obrati pažnju na lepe melodije dobro su poznati svim Novosađanima. Ulični svirač Nikola Dibari jedan je od onih simbola grada koje najbolje pamte i prepoznaju njegovi sugrađani.

Za to što Novi Sad boji zvucima muzike dobije po koji dinar i osmeh prolaznika, ali malo ko zna koja životna priča se krije iza čoveka koga bi svako mogao nazvati svojim poznanikom.

Nikola je naime, od malena znao da želi da se bavi muzikom.

– Odrastao sam sa bratom, a još kao klinac sanjao sam da budem najbolji gitarista na svetu. To mi se ostvarilo. Oduvek sam voleo da sviram. Uživam u muzici, a kada ne bih svirao dva-tri dana, razboleo bih se, rekao je Nikola za Dnevnik.

U mladosti je, kako kaže, imao vokalno-instrumentalni sastav “Plave senke”.

– Bili smo prva liga. U grupi nas je sviralo četvoro, a gostovali smo po celoj Srbiji. Dalje nismo išli. Sviram otkad znam za sebe. Jedno vreme sam uveseljavao goste hotela, pa kada sam video da nema posla, opredelio sam se da sviram na ulici – naveo je Dibari.

Novi Sad obožava i kaže da ne bi mogao da živi bez njega, pa zato sa posebnom draži svira za svoje sugrađane.

– Najviše mi se sviđaju divni ljudi. Svašta volim da sviram, od grupe “Šedouz” i “Crvenih korala” do lepih vojvođanskih stvari. Ne sviram uvek ovde, pojavim se tu oko banaka, a i kod studenata odem neki put. Ako mi se ne ide dalje, ostanem u mom šoru na Bulevaru Evrope i tu pustim mašti na volju – navodi ulični svirač dobro znan svim svojim sugrađanima.

Dnevnik.rs