Na prvi pogled, već viđeno. Srbi se ugnjetavaju, peta kolona u Srbiji ćuti, međunarodna zajednica na Zapadu šalje pomirljive tonove i apele na obe strane, a albanske vlasti u Prištini nastavljaju svoje ciljeve koje su zacrtali pre više decenija. A ti ciljevi su jasni, etnički čisti Kosovo i Metohija. Očišćeni od naroda koji je na tom prostoru starosedelac, po rečima Njegove Svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija, već bezmalo 1500 godina.
1500 godina srpski preci čuvali svoja ognjišta
Petnaest vekova srpski preci su čuvali svoja ognjišta, da bi danas njihovim potomcima pretili merama bez presedana. Pretili oni koji su protivpravno pre skoro 15 godina proglasili secesiju od matične države. Suprotno međunarodnom pravu i pravdi. Represijama i merama prete oni iz Prištine koji su pre skoro 19 godina palili srpske crkve i manastire. Palili srpsku kulturnu baštinu koja je pod zaštitom UNESKA, a potom godinama kasnije pokušavali da u istu organizaciju uđu.
Vode se medotom da cilj opravdava sredstva
I (kao da) od svega ovoga zapadni centri moći okreću glavu i vode se metodom da cilj opravdava sredstvo. Povez preko očiju je zapadna pravda imala i 1999. godine kada je NATO pakt vršio agresiju na SR Jugoslaviju, kao i na pogrom srpskog stanovništva pet godina kasnije. Februara 2008. godine kada je Priština proglasila nezavisnost, Hašim Tači je rekao da se sa tog mesta poslednji put čuje srpski jezik. Na njihovu žalost, srpski jezik se i dalje čuje na mestu gde je počela naša duhovnost. Čuje se glasno ali kroz jecaj i vapaj koji jedan deo međunarodne zajednice ne želi da čuje.
Svedoci smo kako pravda funkioniše
Ujedinjenim sredstvima svojim i tuđim, mirovna misija Ujedinjenih nacija nema više mandat da štiti Srbe na Kosmetu. Taj zadatak sada imaju KFOR i EULEKS čiji vojnici dolaze iz država koje su priznale tzv. Kosovo kao nezavisnu državu. Priznale je kao uređenu i pravnu državu. I oni su danas svedoci kako pravda funkcioniše u Prištini kada se prave spiskovi za hapšenje Srba i kada se daju ultimatumi od 24 sata za uklanjanje barikada, simbola otpora nedužnog naroda protiv nepravde. Ultimatumi od 24 sata zvuče nevažno u odnosu na 24 godine koliko srpski narod čeka da živi u miru u mestima gde su njihovi preci živeli vekovima.
Odlučni da se ne dogodi novi pogrom
Ali novi vetrovi duvaju. Republika Srbija nije više ni mala ni beznačajna. Državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom države i vrhovnim komandantom Aleksandrom Vučićem i čitavom Vladom su odlučni da ne dozvole novi pogrom Srba kakav se pred međunarodnom pravdom dešavao 1995. i 2004. godine. Svakog dana smo svedoci da u svojim izjavama. ali i delima, ministar vojske Miloš Vučević i vrhovni komandant Aleksandar Vučić pozivaju na mir ali i jasno stavljaju do znanja da naš narod neće biti ostavljen na milost i nemilost onih koji su već proterivali i ubijali srpsku nejač. Danas to nisu prazne izjave. Srpska vojska je modernizovana, opremljena i spremna da brani svoj narod. Ni nalik na onu vojsku u prvoj deceniji ovog veka, kada su Srbiju vodili oni koji su uništavali vojne potencijale, gledali da na svaki način ponize i demorališu srpskog vojnika. Oni koji su za vreme protivpravnog proglašenja secesije naše južne pokrajine mirne duše odlazili u posetu susednim državama.
Uz jaču vojsku, jača i diplomatska pozicija svake zemlje
Zato raduje vest od ministra vojske da će Vojska Srbije biti dodatno opremljena i da će broj pripadnika specijalnih snaga porasti sa 1500 na 5000 pripadnika. Uz jaču, organizovaniju i brojniju vojsku, jača je i diplomatska pozicija svake zemlje. I ovo vreme zveckanja oružjem na svim meridijanima nas cene i uvažavaju više.
Dok svako od nas čeka praznike u toplim domovima, naši sunarodnici već tri nedelje brane svoju rodni kraj i međunarodnu pravdu pod hladnim šatorima. Pravdu koja je već 24 godina slepa i gluva za njih.
Rastislav Stojsavljević
