Foto: Mark RALSTON / AFP/MARK RALSTON/AFP/Getty Images/The Washington Post

Inflacija raste, a prognoze globalnog privrednog rasta su sumorne. MMF je za ovu godinu smanjio prognoze za sve tri vodeće ekonomije sveta, a za dve se smatra da bi mogle da uđu u recesiju.

Najveći pad se prognozira za Sjedinjene Američke Države, na 2,3 odsto. Kina bi godinu mogla da završi sa rastom od svega 3,3 odsto. U zemljama evrozone rast BDP-a ove godine procenjuje se na 2,8 odsto, a sledeće još niže – 2,1 odsto. Od zemalja Evropske unije, najlošije su prognoze za Nemačku, ispod evropskog proseka. Samo 1,6 odsto.

-Verujem da bi Evropa, odnosno evrozona, pogotovo Nemačka upala u praktično ovaj okvir i bez konflikta u Ukrajini, jer jednostavno takvo je stanje u evropskoj ekonomiji. Ono traje zaista od gotovo 2015. recimo, već skoro deceniju- smatra Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Na inflaciju se i dalje gleda kao na poremećaj izazvan spoljnim faktorima. Otuda i očekivanje da će u narednom periodu doći do smirivanja situacije na tržištu primarnih proizvoda a samim tim i usporavanja rasta cena krajem godine. Uz preduzete mere, pretpostavka je da će inflacija u zoni evra ove godine u proseku iznositi 7,7 odsto, a naredne oko 4 procenta.

-Ako sam ja donosilac ekonomskih odluka, ako sam polisi mejker, iz te perspektive, meni je bitnije da zaustavim inflaciju i po cenu da se dođe do jedne blage recesije ne pričamo o recesiji, padu BDP-a od 20 posto što bi bilo tragično, nego pričamo o jednoj blagoj recesiji. Iz te perspektive, inflacija je mnogo veći rizik u ovom trenutku po makroekonomiju i kod nas i u svetu- objašnjava profesor na FEFA Milan Nedeljković.

Američki FED je povećao referentnu kamatnu stopu na najviši nivo od 1994. godine, sa najavama povećanja sve do 2024. godine. Narodna banka Srbije procenjivaće potrebu daljeg pooštravanja monetarne politike.

-Rekao bih da je dobro što naša centralna banka, NBS nije previše podizala tu kamatnu stopu i rekao bih oprezno vodi tu politiku. Znači podizanja kamatnih stopa, jer nekako većina ekonomista ukazuje da ova inflacija nije prevashodno inflacija tražnje i da se ne treba toliko boriti kamatnim stopama ako je to osnovni instrument centralnih banaka, već je uzrok na strani ponude- kaže profesor na beogradskoj poslovnoj akademiji Zoran Grubišić.

Povećanje kamata prati hlađenje tržišta i pad tražnje. Za razliku od evrozone, gde je prosek javnog duga 97 odsto, srpski javni dug u granici Mastrihta dozvoljava Vladi da odgovori ekspanzivnom fiskalnom politikom, tj. da povećava javnu potrošnju i smanjuje poreze. Međutim, ukoliko se obistine prognoze o recesiji u Evropskoj uniji, koja je naš prvi spoljnotrgovinski partner, to bi dugoročno postao i naš problem.

rts.rs
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments