Foto: preporuke.me

Početkom avgusta stupila je na snagu odluka ECB o povećanju referentne kamatne stopa Euribor za 0,5 odsto.

Ta odluka praktično pogađa i domaće stanovništvo koje ima kredite indeksirane u evrima od čega je najviše stambenih kredita. Iako konkretno poskupljenje varira u zavisnosti od uslova kreditiranja (veličine kredita, roka otplate i konkretne kamate koja je odabrana), rate građana su od avgusta veće od 500 dinara do 1.500 dinara mada postoje i slučajevi u kojima je rata rasla i za 2.000 i više dinara.

– Ne pamtim kada mi je rata kredita bila iznad 19.000, sigurno nije dve-tri godine. U poslednje vreme se menja na mesečnom nivou. Ovog meseca 19.035, prošlog 18.682, a pretprošlog 18.495 dinara. Ovog meseca sam platila više 540 dinara – priča jedna sagovornica.

Dodaje da je razmatrala da li da uzme fiksu ili varijabilnu kamatu kad je uzimala stan.

– Da sam se odlučila za fiksnu plaćala bi mesečnu ratu 250 evra i ne bi se menjala bez obzira na to što bi se možda menjali drugi parametri. Odlučila sam se da rizikujem i uzmem varijabilnu kamatu jer u trenutku kada sam uzimala kredit, pre 12 godina, to je bilo povoljnije. Do danas nijednu ratu nisam platila više od 200 evra, tako da se meni, do sada, ta odluka isplatila – zaključuje sagovornica.

Ipak, kako postoje slučajevi u kojima rata više raste, u žižu javnosti se vratilo pitanje da li da se uzme fiksna ili promenljiva kamatna stopa, tj. da li sada promenljivu kamatnu stopu treba fiksirati?

– U julu mi je rata iznosila 246 evra, a u avgustu 260 evra. Ako bi fiksirao kamatnu stopu ona bi iznosila 280 evra. Ne znam šta da radim. Da li će kamate nastaviti da rastu i da li će promenljiva kamatna stopa preteći fiksnu? Da li mi se isplati uopšte da fiksiram kamatnu stopu – požalio se jedan sagovornik.

S obzirom na to da je ECB kada je najavljivala podizanje kamata u julu, najavila da će podići kamate i u septembru, neminovno je da će kamatna stopa nastaviti da raste, ipak do koje mere zavisi od ekonomskih uslova u nastavku ove godine.

– Kamatna stopa je jedna od mera politike centralne banke i mora da bude bazirana na preciznim indikatorima, tj. na jednoj analizi koja pokazuje pritisak inflacije. Radi se na osnovu različitih podataka – kaže vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.

Izneo je i svoja predviđanja o daljem kretanju kamatnih stopa.

– Ja očekujem da će u septembru ECB podići kamate za 0,25 odsto i da će biti eventualno još jedno povećanje u decembru od oko 1 odsto. Do početka 2024. godine očekujem da će referentna kamatna stopa iznositi 2 odsto – zaključuje Musabegović ponavljajući da se ta odluka mora doneti na bazi vrlo detaljne analize.

Da postoji mogućnost da se kamata fiksira potvrdio je Dušan Uzelac sa portala Kamatica i dodao da od pomeranja referente kamatne stope “strahuju” i klijenti i banke.

– To je izazov i za jedne i za druge. Banke će uvek štititi svoje interese i tako praviti proizvode – ističe Uzelac.

Foto: MONDO/UROŠ ARSIĆ

Savetuje ljudima koji uzimaju kredita da ga uzimaju zato što hoće, a ne zato što moraju.

– Fiksna ili varijabilna kamatna stopa ne bi trebalo da se tiče građana. Moraju da se oslone na svoj kapacitet zarađivanja i da se ne prezadužuju preko granica izdržljivosti već da uzmu samo onoliko koliko mogu da plate – nastavlja stručnjak.

Uzelac ističe i da sada nema šanse da dođe do “švajcarskog scenarija”.

– Sve je drugačije. Jedino je isti bankarski proizvod. Bitno je da se smire strasti. Sva ta bankarska računica nije samo računica jedne zemlje na Balkanu. Euribor se odnosi na tržište cele Evrope i svi su vezani za taj mehanizam. Na taj način smo zaštićeni i delićemo sudbinu svih stanovnika Evrope – kaže Uzelac.

kurir.rs/blic.rs/nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments