Foto: ilustracija/nsuzivo.rs

Očevi Velike Britanije i Amerike smatrali su da se vođenje politike mora temeljiti na principima koji nadilaze svaku pristrasnost, osim interesa građana.

Nova srpska Vlada biće pristrasna prema građanima Srbije. Prema njihovim potrebama u uslovima teške finansijske krize koja zbog rusko-ukrajinskog sukoba potresa ceo svet. Odluka o mandataru i glavnim članovima nove vlade je važan dan za Srbiju. Buduću vladu, koja je ograničena na dve godine, nastaviće da vodi Ana Brnabić, a ključni ljudi u vladi biće Miloš Vučević i Siniša Mali. Dve godine su kratak period i Srbiji je potrebna Vlada kontinuiteta.

Ulazak Miloša Vučevića u Vladu Srbije je značajna činjenica i za njega i za Novi Sad. I u političkom i u razvojnom smislu. Vučevićev uspon na političkoj lestvici je planiran i očekivan. On je 10 godina uspešno vodio Novi Sad, i dvaput zaredom je biran za potpredsednika stranke. Bio je uz Anu Brnabić jedini kandidat za presednika Vlade, što ukazuje na njegovu političku ozbiljnost, marljivost i posvećenost poslu, i poverenje koje predsednik i stranka imaju u njega. Konkretno, Vučić od Vučevića očekuje da unese novu energiju i novu ozbiljnost u rad Vlade i da se kroz sistem pripremi za obavljanje najodgovornijih funkcija u državi. Ujedno, i Vučević i Ana Brnabić kao odgovorni i iskusni političari znaju da ih čeka vruća stolica. Nova vlada suočiće se s velikim izazovima. To je poručio i Vučić. S tim da nijedan nije nastao kao proizvod unutrašnje politike. Predsednika, ili prethodne vlade. Svi spoljnopolitički srpski problemi izazvani su greškama prethodne vlasti u vezi s Kosovom, a ekonomski izazovi usko su povezani s rusko-ukrajinskim sukobom.

Foto: Screenshot Instagram

Srbija na ekonomskom planu za sada prolazi bolje nego ostatak Evrope. Gas plaćamo 10 puta manje od evropskih država. I kad čujem opoziciju kako gromoglasno insistira da se uvedu sankcije Rusiji pitam se gde bi Srbija našla pare da umesto 400, gas plaća 4.000 dolara za 1.000 kubika? Srbiji godišnje treba oko tri milijarde kubika gasa, a od Rusa kupujemo dve milijarde. Po evropskim cenama ukupno bi nam trebalo više od osam milijardi dolara, ili 990 milijardi dinara. Reč je vrlo pogubnoj ideji oponenata vlasti. Evo dokaza. Ovogodišnji buyet Srbije sa deficitom iznosi 1.717 milijardi. Kad bismo poslušali savet opozicije, na razliku u ceni gasa bacili bismo više od pola godišnjeg buyeta države. Šestogodišnji buyet Beograda, 25 godišnjih buyeta Novog Sada, 150 buyeta grada Zrenjanina, 400 buyeta Rume ili Kikinde, ili 1.600 budžeta opštine Bosilegrad. Za razliku u ceni gasa bacili bismo 17 mesečnih penzija za svih 1.400.000 penzionera. Toliko u novcu za jednu godinu može da košta jedan pogrešan potpis. Jedno nesmotreno glasanje. Jedna ishitrena, neracionalna politička odluka, čije posledice bi se osećale narednih 10 godina.

Nesmotrenost je ključna odlika opozicije. Oni su spremni da zbog političke iracionalnosti i pristrasnog odnosa prema interesima pojedinih zapadnih sila upropaste Srbiju i njene građane. A u isto vreme traže da se odobri povećanje plate obrazovnim radnicima za 20 odsto. Kako? Ideja da kupujemo gas po papreno visokim cenama ne ide s idejom da povećavamo plate.

Složićemo se da politika neodgovorne populističke nesmotrenosti nije dobra za Srbiju. Još manje za njene građane? Ne postoji nijedan racionalan razlog da se objasni zašto bi za nas bilo dobro da račune plaćamo 10 puta skuplje. Za koga bi onda bila dobra odluka da uvedemo sankcije, i gas plaćamo skuplje? Za zemlje Evropske unije, pre svega Holandiju, ali i Ameriku! Postavlja se pitanje zašto bi Srbija radila u interesu bilo koje strane države? Zašto bi punila njihove buyete? Zašto bi tome doprinela odlukom koja niti je moralna, niti ekonomski isplativa, niti razumna?

Očigledno je da bi politika koju nudi opozicija dovela do bankrota države za samo jednu godinu. Ako bismo više od polovine buyeta potrošili za nabavku gasa, od čega bismo kupili struju i mazut? Od kog novca bismo isplaćivali penzije i plate lekarima i prosvetnim radnicima? Od čega bismo gradili puteve, škole, kanalizaciju, mostove, bolnice? Kako bismo razvijali investicioni ambijent? Kako bismo povećavali plate i penzije? Stabilna ekonomska situacija obezbeđuje povoljnu političku poziciju i u odnosu na pregovore s EU o Kosovu. Ta stabilnost je razlika u konceptima između vlasti i opozicije. To je samo jedan od dokaza zašto je bilo važno da SNS pobedi na izborima. I zašto je bilo važno da SNS formira vladu. I da Vučević i drugi pouzdani i kvalitetni ljudi budu njen deo.

Osim spoljnopolitičkih problema i ekonomskih izazova imperativ mandatara jeste da regrutije i odabere najsposobnije ljude koje može naći, i tu je važna uloga Vučevića kao potpredsednika stranke. Nova vlada mora biti tim odgovornih ali kreativnih ljudi snažne volje koji umeju da zacrtaju visoke ciljeve i koji žele da urade mnogo. Koji žele nedostižno. Kada tako postave stvari, čak i u slučaju da urade dovoljno, doći će na meru izuzetne uspešnosti.

Foto: Pavle Pejić / nsuzivo.rs

Jedan od važnih kvaliteta nove vlade mora biti umeće da se suprotstave birokratskim preprekama lokalnih samouprava. A tu će do izražaja doći Vučevićevi kvaliteti i iskustvo u vođenju Novog Sada. To će pomoći Vladi da konkretnije pomogne svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Njegove komptencije omogućiće da se brže realizuju investicije od značaja za lokalni ekonomski razvoj i da se prevaziđu problemi. Vlada će brže raditi i jače pomagati opštinama kad iz prve ruke dobije model da zaobiđe činovničke zavrzlame i lavirinte na lokalu. Državni službenik je zanimanje koje je religija za sebe. Naročito u lokalnoj administraciji. Bavi se politikom celog života, a formalno nikada ne ide na izbore. Državni službenik je majstor usporavanja procedura. Stručnjak za izgovore. Svaki službenik u svakom trenutku zna najmanje 10 odgovora kako nešto ne može, ali nijedan kako nešto može da se uradi. Život i rad službenika je ortodoksna hipokrizija. Birokratski aparat je najveća opasnost za svaku vladu. Nijedan kabinet nisu upropastile prevelike ambicije, pa čak ni lenjost. Uništila ih je birokratska sporost i nesposobnost da prihvate bilo šta što može da naruši komoditet njihove službe. Birokratija primorava političare da se umesto na ciljeve usredsređuju na probleme. To je zamena teza koja narušava diciplinu i efikasnost rada. To je privid koji odgovara samo birokratiji, jer njihova bitnost dolazi do izražaja samo u nestabilnom političkom ambijentu, u kom donosioci odluka više računa vode o svom rejtingu nego o dobrobitima građana i države. U suprotnom, kada bi se političari, umesto što energiju gube na beskrajne procedure i dokazivanje da nešto treba i može, bavili samo ostvarivanjem zacrtanih ciljeva, do izražaja bi došao manjak činovničkih kompetencija i nedostatak posvećenosti, što oni po svaku cenu žele da izbegnu.

Druga opasnost su ministri zombiji, koji su iz ličnog karijerizma, ili podložnosti uticaju spoljnih faktora, opozicija predsedniku vlade. Ako novi mandatar bude uspeo da mu u kabinet ne uđe ni jedan ministar tog kova, ima velike šanse da ostvari svoj program, i program Srpske napredne stranke. Veće plate. Nova, dobro plaćena radna mesta. Veće penzije. Asfaltni put i kanalizacija do svake kuće. Brze pruge, auto-putevi, mostovi, nove bolnice, još snažnije unapređenje obrazovanja i kulture i ulaganja u očuvanje kulturnih vrednosti. Vlada mora biti jedinstven tim, koji međusobno i zajedno sa građanima može sve.

Vlada nikako ne treba da deluje kao skup pojedinaca koji deluju svaki za sebe. U tom slučaju predsednik Vlade rizikuje da ministri zasluge za sve što je dobro pripišu sebi, a da njemu prepuste da brani sve što je nepopularno. Zasluge i odgovornost moraju biti zajednički teret. U prethodnih 10 godina mnoge brljotine i propuste pojedinih ministara morao je da ispravlja Vučić. Može se reći da je on polovinu svog radnog vremena trošio na popravljanje štete koju su naneli ti ministri i neogovorni kadar u jednom broju lokalnih samouprava.

Nova Vlada Srbije biće bolja od prethodne. Kako to znam? Zato što je vlada iz 2014. bila bolja od svih vlada pre nje. A vlada iz 2016. bila je bolja od prethodne. A od nje je bila bolja vlada iz 2020. To je lako utvrditi. Brojevi su istinitiji od bilo koje reči. BDP Srbije rastao je iz godine u godinu. Rasle su plate. Penzije. Rasla je količina novca kojom raspolažu građani. Ne postoji oblast u kojoj Srpska napredna stranka nije ostvarila ubedljivo bolje rezultate u odnosu na sve vlade od 1991. godine.

Ulaskom u Vladu, Vučević je dobio priliku da još više pomogne Novom Sadu. Da još više unapredi i ubrza njegov razvoj. Da ubrza realizaciju investicija koje će olakšati život Novosađana. I tu leži odgovor zašto je opozicija bila protiv Vučevićevog odlaska u Beograd. Znaju da će on s pozicije člana Vlade dovesti još više investitora u Novi Sad. Otvoriti još više fabrika i radnih mesta. A to znači da oni nikada neće moći da pobede u Novom Sadu. I ne samo u Novom Sadu, već ni u jednoj lokalnoj samoupravi. Oni znaju da uspeh Srbije znači neuspeh opozicije na izborima.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik

Milorad Bojović

dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments