Foto: Printscreen/RTV
S obzirom da su u toku javne prezentacije Predloga generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, jedna od glavnih tema je pitanje hidrologije i njenih spornih tačaka u Novom Sadu. Mile Božić, izvršni direktor Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, Mirjana Mlađenović, stručnjak za zaštitu prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam” u emisiji na RTV-u složili su se da ne postoji bojazan da Novi Sad ni u jednom momentu potone, jer je kompletna zaštita odrađena na najprofesionalnijem nivou.

Kako je istakao Mile Božić, izvršni direktor Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” hidrološku studiju Kameničke ade i Ribarskog ostrva radio je ovaj institut, i kako kaže, sve je do detalja obrađeno i bezbedno.

-Studija je ozbiljna, rađena je skoro godinu dana. Preko 15 inženjera različitih struka se bavilo ovom temom da bi sagledali sve aspekte potencijalno uređenje Kameničke ade i Ribarskog ostrva. Rezultati kažu da u slučaju hiljadugodišnjih vodostaja, dakle vodostaja koji se javljaju jednom u hiljadu godina, za uslove pomeranja Kameničke ade, odnosno pomeranja linije ka Dunavu – povećanje vodostaja Dunava bi iznosilo 3 do 5 cm u zoni Kameničke ade što je zanemarljiva brojka, tako da apsolutno ne postoji nikakva bojazan da će Novi Sad potonuti – rekao je Božić.

On se osvrnuo i na pitanje Južnog Telepa, za koji mnogi smatraju da je jedan od najspornijih delova grada kada je reč o hidrologiji.

-Što se tiče Južnog Telepa, tu se podrazumeva formiranje veslačke staze, koja bi bila multifunkcionalna i predstavljala svojevrstan dren koja bi održavao konstantan nivo podzemnih voda. Znači, kada se pojave visoki vodostaji Dunava, veslačka staza bi prekupljla taj višak vode i samim ti održavala konstantan nivo u Kameničkoj adi i Južnom telepu. S druge starne, u periodu niskih vodostaja Dunava, veslačka staza bi nalivala količinu podzemnih voda optimalno za određene zadate uslove koji su zahtevani – dodao je Božić.

Mirjana Mlađenović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, istakla je da je Zavod u postupku izrade generalnog plana dao konkretne uslove i podatke iz baze za prostor Južnog Telepa. Zaštita na tom delu datira još iz 2006. godina kada je prvobitno predložena grupa stabala, pa jedan deo koji bi služio kao autohtona park-šuma, a daljim razmatranjem uključena je i Kamenička ada i proširili obuhvat zaštite.

Dokumenta koja datiraju još iz 1934. godine svedoče o tome da grad treba da siđe na reku i da ovaj deo bude urbanizovan. Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam” ističe da je takva ideja moguća, ali je neophodno finalizovati sve detalje oko odbrambene linije.

– Nikada do sada nisu rađene ovako detaljne studije na ovu temu, te niko nikada nije u tolikoj meri razmatrao značaj veslačke staze i koliko ono može da bude od koristi. Ona suštinski predstavlja jedan instrument za stabilizaciju podzemnih voda – rekao je Miladinović.

Iz JP “Urbanizam” istaknuto je da bi rekonstrukcija prve odbrambene linije koštala Grad oko 30 miliona evra, a ukoliko bi se gradila nova na Kmeničkoj adi, ona bi iznosila oko 15 miliona evra.

nsuzivo.rs

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Nikola
04/02/2022 23:31

“Struka” nema pojma! Pitajte nas starije, kako je NS 1965.za “dlaku,mogao nestati! Opšta mobilizacija ! Ljudi su danonoćno vodili bitku sa nasipima koji su propuštali u Begeču,Futogu,Veterniku… NS je niži od njih! Mali potoci usled nepovoljne meteo situacije plavi gradove po celom svetu! Samo se vi igrajte sa moćnim Dunavom, i neka “struka” pravi proračune i analize ! Danas skoro niko nebi išao na odbranu nasipa kao te ’65.! Ljudi su bili složni a bio je uređen sistem i lanac komande! Zemlja i reke su bile narodne a ne kao danas privatizovane !