Foto: Yugopapir/CdM

Portal Yugopapir nas podseća na neka prošla vremena, pomalo zaboravljena, objavljujući stare članke, reportaže i intervjue. Tako se na njihovom sajtu može naći priča o Sandri Milunović, iz Subotice, izašla 1971. godine, prvoj ženi koja je vozila kombajn u nekadašnjoj Jugoslaviji. Vest vam prenosimo u celosti. 

-Ravnica je omamljiva, draga i privlačna, ali na njoj nema onoga što pored vršidbe želim. Ubija me dosada, a ja stalno nešto tražim, nešto što nije ravno.

Skinula se u bikini, sela na kombajn i počela vršidbu na prostranim ravnicama u okolini Subotice.

Seljaci su se zgražavali, bilo im je nejpojmljivo što se devojka ne stidi. Njoj to nije smetalo.

Posle napornog rada je otišla na bunar, još se malo razgolitila i okupala.

Sandra Milunović, tehničarka agroekonomije, jedina devojka-kombajner u Jugoslaviji, a možda i u svetu, tako shvata život. Svejedno joj što seljaci i Subotičani prepričavaju o njenom ponašanju.

Važno je, kako kaže, da je sveža i čista.

Takvo ponašanje devojke, jedine vlasnice kombajna, počelo je onog dana kad su u trgovačko preduzeće u Subotici, u kojem je radila kao službenica, stigli neki veoma “važni” poslovni partneri da im budu pri ruci, da ih zabavlja.

Uočivši nameru pretpostavljenih, momentalno je podnela otkaz.

I našla se na ulici.

Simpatična dvadesetdvogodišnja tehničarka nedeljama je lutala gradom u potrazi za bilo kakvim namještenjem. Tužna i očajna, jednog dana se požali svom poznaniku iznevši mu situaciju u koju je zapala.

-Kupi u otpadu rashodovani kombajn koji je još u dobrom stanju.

Ideja joj se svidela. Uzela je ušteđevinu od 450 hiljada starih dinara i nabavila poljoprivredni stroj. Uložila je još nešto u njegov popravak i prihvatila se posla.

Već prve dve godine zaradila je oko dva miliona starih dinara, prodala stari kombajn i kupila novi, belgijske marke “Klajs”. Na njemu je vršila za vreme prošle i ovogodišnje žetve i znantno povećala svoj saldo na štednoj knjižici.

U predahu između dva radna dana Sandra najradije druguje s knjigama i sluša muziku. Odeva se tako da je u Subotici teško sresti elegantniju devojku.

OBIŠLA JE ČITAVU JUGOSLAVIJU I JOŠ PETNAESTAK ZEMALJA EVROPE

Inteligentna je i vrlo društvena.

S njom možete razgovarati o književnosti, ekonomiji, muzici, modi, naučnim dostignućima, pa čak i politici.

-Zar nije ponižavajuće što se baviš kombajnerstvom? To je i za muškarce naporno!- govore joj prijatelji.

-Vi ste staromodni!- odgovara Sandra Milunović. -Ja sam vlasnica stroja, upravljam i zapovedam njime. Zašto bi to, molim vas, bilo ponižavajuće? Kao diplomirana tehničarka agroekonomije razumem se u poljoprivredu i svoj posao obavljam stručno i savesno. Zadovoljnija sam nego dok sam radila u kancelariji.

Sandra dobro govori italijanski, engleski, nemački i mađarski.

I pravi je globroter.

Sve što zaradi u vreme letnje žetve troši na putovanja.

Obišla je čitavu Jugoslaviju i petnaestak zemalja Evrope.

Ostatak prošlog leta provela je u Budvi, a nakon toga se otisnula na tromesečnu turneju po Velikoj Britaniji.

Ove godine namerava napustiti “Stari kontinent” i krenuti do Australije.

Nemirna i plavokosa ne može se zadržati na jednom mestu. Stalno nešto traži.

-Danas sam kombajnerka, a sutra: videćemo. Verovatno ću ga posle tri godine prodati i prihvatiti se nečega novog. Još ne znam čega, ali uskoro ćete znači. Pšenica, ječam i suncokret nisu mi teški, ne prezam od radoznalih pogleda dok vršim, ili se polunaga kupam na bunaru. Jedino me ubija dosada. Ravnice su mi omamljive, drage i privlačne, ali na njima nema ono što pored vršidbe želim.

Sandra nije htela reći šta želi.

Iz očiju joj se nazirala pomisao na putovanje, lutanje i veselo društvo.

Yugopapir/Bora Vojnović/nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments