Portal Yugopapir nas podseća na neka prošla vremena, pomalo zaboravljena, objavljujući stare članke, reportaže i intervjue. Tako se na njihovom sajtu može naći priča o Sandri Milunović, iz Subotice, izašla 1971. godine, prvoj ženi koja je vozila kombajn u nekadašnjoj Jugoslaviji. Vest vam prenosimo u celosti.
-Ravnica je omamljiva, draga i privlačna, ali na njoj nema onoga što pored vršidbe želim. Ubija me dosada, a ja stalno nešto tražim, nešto što nije ravno.
Skinula se u bikini, sela na kombajn i počela vršidbu na prostranim ravnicama u okolini Subotice.
Seljaci su se zgražavali, bilo im je nejpojmljivo što se devojka ne stidi. Njoj to nije smetalo.
Posle napornog rada je otišla na bunar, još se malo razgolitila i okupala.
Sandra Milunović, tehničarka agroekonomije, jedina devojka-kombajner u Jugoslaviji, a možda i u svetu, tako shvata život. Svejedno joj što seljaci i Subotičani prepričavaju o njenom ponašanju.
Važno je, kako kaže, da je sveža i čista.
Takvo ponašanje devojke, jedine vlasnice kombajna, počelo je onog dana kad su u trgovačko preduzeće u Subotici, u kojem je radila kao službenica, stigli neki veoma “važni” poslovni partneri da im budu pri ruci, da ih zabavlja.
Uočivši nameru pretpostavljenih, momentalno je podnela otkaz.
I našla se na ulici.
Simpatična dvadesetdvogodišnja tehničarka nedeljama je lutala gradom u potrazi za bilo kakvim namještenjem. Tužna i očajna, jednog dana se požali svom poznaniku iznevši mu situaciju u koju je zapala.
-Kupi u otpadu rashodovani kombajn koji je još u dobrom stanju.
Ideja joj se svidela. Uzela je ušteđevinu od 450 hiljada starih dinara i nabavila poljoprivredni stroj. Uložila je još nešto u njegov popravak i prihvatila se posla.
Već prve dve godine zaradila je oko dva miliona starih dinara, prodala stari kombajn i kupila novi, belgijske marke “Klajs”. Na njemu je vršila za vreme prošle i ovogodišnje žetve i znantno povećala svoj saldo na štednoj knjižici.
U predahu između dva radna dana Sandra najradije druguje s knjigama i sluša muziku. Odeva se tako da je u Subotici teško sresti elegantniju devojku.
OBIŠLA JE ČITAVU JUGOSLAVIJU I JOŠ PETNAESTAK ZEMALJA EVROPE
Inteligentna je i vrlo društvena.
S njom možete razgovarati o književnosti, ekonomiji, muzici, modi, naučnim dostignućima, pa čak i politici.
-Zar nije ponižavajuće što se baviš kombajnerstvom? To je i za muškarce naporno!- govore joj prijatelji.
-Vi ste staromodni!- odgovara Sandra Milunović. -Ja sam vlasnica stroja, upravljam i zapovedam njime. Zašto bi to, molim vas, bilo ponižavajuće? Kao diplomirana tehničarka agroekonomije razumem se u poljoprivredu i svoj posao obavljam stručno i savesno. Zadovoljnija sam nego dok sam radila u kancelariji.
Sandra dobro govori italijanski, engleski, nemački i mađarski.
I pravi je globroter.
Sve što zaradi u vreme letnje žetve troši na putovanja.
Obišla je čitavu Jugoslaviju i petnaestak zemalja Evrope.
Ostatak prošlog leta provela je u Budvi, a nakon toga se otisnula na tromesečnu turneju po Velikoj Britaniji.
Ove godine namerava napustiti “Stari kontinent” i krenuti do Australije.
Nemirna i plavokosa ne može se zadržati na jednom mestu. Stalno nešto traži.
-Danas sam kombajnerka, a sutra: videćemo. Verovatno ću ga posle tri godine prodati i prihvatiti se nečega novog. Još ne znam čega, ali uskoro ćete znači. Pšenica, ječam i suncokret nisu mi teški, ne prezam od radoznalih pogleda dok vršim, ili se polunaga kupam na bunaru. Jedino me ubija dosada. Ravnice su mi omamljive, drage i privlačne, ali na njima nema ono što pored vršidbe želim.
Sandra nije htela reći šta želi.
Iz očiju joj se nazirala pomisao na putovanje, lutanje i veselo društvo.
Yugopapir/Bora Vojnović/nsuzivo.rs
