Sukob u Ukrajini izazvao je deficit suncokretovog ulja na svetskom tržištu. Obustavljena je prerada suncokretovog semena, ali i izvoz, što utiče na obim isporuke. Kako je nedavno objavio portal “Agroklub”, ta zemlja je, inače, veliki proizvođač ulja i zajedno s Rusijom pokriva oko 80% globalnog tržišta.
Kada je reč o Srbiji, poznavaoci tržišta kažu da su uljare koje posluju u našoj zemlji kupile ove sezone i više suncokreta nego što je im je bilo potrebno za preradu i snabdevanje domaćeg tržišta. Cena zejtina u maloprodaji ograničena je, do kraja aprila. Sprovođenje te odluke kontroliše tržišna inspekcija. Nestašice u radnjama za sada nema i pored prve reakcije kupaca da zbog sukoba u Ukrajini nabave zalihe.
Takođe, stručnjaci napominju da su se zbog dobre cene mnogi ratari odlučili da posade više ove uljarice, očekujući još bolju ponudu od otkupljivača. Odluku vlade da, uz nekoliko drugih primarnih proizvoda, privremeno zabrani izvoz sirovog suncokretovog ulja uzrokovao je rast tražnje sa drugih tržišta. Iznet je podatak da je u samo tri dana izvoz ulja povećan za 109 odsto, što je bio signal da je potrebno zaštititi domaće zalihe. Uprava carina Srbije objavila je 11. marta da je počela dosledno da sprovodi zaštitne mere vlade, koje su usvojene na poslednjoj sednici.
– Kako bi se pravovremeno reagovalo na tržišne poremećaje i rast tražnje, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu, u narednih 30 dana zabranjen je izvoz zrna pšenice, pšeničnog brašna, zrna kukuruza i prekrupe, kao i sirovog suncokretovog ulja uz dozvoljeno okončanje izvoznih postupaka na granici za robu stavljenu u carinski postupak po izvoznom dokumentu zaključno sa 10. martom 2022. godine – navodi se u saopštenju Uprave carina.
Mađarska je još ranije zabranila izvoz semena suncokreta, dok je Vlada Severne Makedonije, u sklopu mera za zaštitu standarda stanovništva, takođe obustavila plasman ulja na druga tržišta. Inače, svetski mediji prenose da je stopiranje izvoza iz crnomorskih luka dovelo do smanjenja njegove upotrebe i povećanja potražnje za drugim biljnim uljima (repičinim, sojinim, palminim i kukuruznim).
Međutim, zamena će biti upitna zbog ograničene ponude, navodi “Oilvorld”. EU je uvezla 1,52 miliona tona ukrajinskog suncokretovog ulja u periodu oktobar–decembar 2021. To je manje u odnosu na 2,16 miliona tona u istom periodu 2020. godine. Međutim, ono je činilo 86% ukupne isporuke te robe u EU.
Globalno tržište ne može da nadomesti ovaj gubitak od 1,2 do 1,3 miliona tona mesečno bez znatnog smanjenja potrošnje ulja i masti. Sankcije Rusiji su dodatno doprinele vrtoglavom rastu cena sačme od uljane repice u Evropi. Rusija je do sada činila više od trećine uvoza te stočne hrane u EU.
Portal prenosi da je Argentina u EU izvezla samo 10.000 tona suncokretovog ulja. U toj zemlji je 2. marta krenula žetva i požnjeveno je oko 1,64 miliona tona semena na 30 odsto zasejanih površina. Iako je cena argentinskog suncokretovog ulja porasla, u prvoj nedelji marta, njihova je ponuda ograničena, a izvoz može da dostigne u najboljem slučaju 0,8 miliona tona u periodu januar–septembar 2022, što je povećanje od 0,1 milion tona u odnosu na isti period prethodne godine.
ekapija.com
