FOTO: SHUTTERSTOCK

Društvene mreže odavno su deo naše svakodnevice- evo kako da se rešite njihovog negativnog uticaja

Društene mreže su postale naša svakodnevnica, nešto bez čega ne možemo. Mnogi odmah po buđenju proveravaju šta ima novo, ko je šta objavio, neki više puta u toku dana ulaze da proveravaju nove objave, a koliko daleko ide opsednutost njima, govori I činjenica da mnogi ulaze na društvene mreže čak I dok gledaju film ili omiljenu seriju. Usled svega toga, svima nam je poremećena pažnja, instant zabava stvara samo još veću potrebu za daljim konzumiranjem.

Evo 3 načina da se zaštitite od toksičnog uticaja društvenih mreža:

1. Ako se osećate nesigurno

Društveni mediji su puni ljudi koji pokazuju svoje „neverovatne“ priče. Obrađuju fotografije filterima, dele samo najlepše i najpozitivnije trenutke svog života, i to prilično ulepšane… To je na kraju dovelo do toga da su svi počeli da se upoređuju sa drugima, da zavide ili da se osećaju nesigurno. Čak su i plastični hirurzi primetili da sve više klijenata želi da izgleda kao posle Snapchat ili Instagram filtera, a granica između stvarnog i nestvarnog sve više se zamagljuje.

Rešenje

Zapamtite da nisu svi ljudi na društvenim mrežama ono što žele da budu niti što stvarno jesu. Bolje pogledajte oko sebe i razmislite o tome čemu se divite drugima u stvarnom životu- Šta volite kod svog najboljeg prijatelja, kod sestre, koleginice, voljene osobe…? Najverovatnije volite mnogo više kvaliteta kod njih od fizičkog izgleda. Fokusirajte se na kvalitete koje volite kod sebe i drugih.

2. Ako imate opsesivan strah da ne propustite nešto važno i zanimljivo

Strah od propuštanja se može primeniti i u virtuelnom i u stvarnom kontekstu i opisuje se kao osećaj anksioznosti ili neizvesnosti u pogledu mogućnosti da se nešto propusti.

Rešenje

Pravo pitanje je: šta se plašite da ćete propustiti? Ako ste ikada bili na sastanku na kome svi gledaju u svoje telefone, onda znate da je odgovor na ovo pitanje da nemate šta da propustite. Fokusirajte se na svoja osećanja I iskustva, na ljude sa kojima ste, a ne da vas kontrolišu nametnuti obrasci ponašanja.To ne znači da treba da pogasite sve aplikacije, već da filtrirate sadržaje koje pratite.

3. Ako doživljavate anksioznost i depresiju

Društvene mreže su dizajnirane da utiču na vaš mozak, odnosno na proizvodnju dopamina. Mozak oslobađa dopamin kada doživljavamo prijatne emocije, uključujući pozitivne društvene interakcije.

Tako korisnici na društvenim mrežama traže „dopaminski doping“. A ako toga nema dovoljno, onda ljudi razvijaju anksiozna stanja, sve do depresije, a posebno se dešava kod dece i mladih.

Rešenje

Dakle, najbolji način da se izbegne negativan uticaj društvenih mreža je da ne ulazite u njih. Slično tome, najbolji način da se izbegne saobraćajna nesreća je da nikada ne uđete u auto. A to nije uvek moguće, jer ako su vam društvene mreže potrebne za posao, obrazovanje ili volite da ste u toku sa dešavanjima, ne možete ih ignorisati. Ako ste preplavljeni osećajem nelagodnosti i anksioznosti, analizirajte koji sadržaji vam stvaraju anksioznost i izegavajte ih, kao i ljude koji takav sadržaj objavljuju. Pokušajte da više budete prisutni u stvarnosti.

sensa.mondo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments