Foto: advokat-velickovic.rs
Svaki četvrti brak u Srbiji se završi razvodom i to u proseku najkasnije posle 13 godina. Prema statistici, Beograđani i Vojvođani se najčešće razvode, a najređe stanovnici juga Srbije.

Kako za RTV kaže bračni terapeut Aleksandar Šibul, dobar brak se nikada ne meri brojkama, ali one govore da iz godine u godinu ima sve više brakorazvodnih parnica, a zbog pandemije se sve manje ljudi odlučuje da stane na “ludi kamen”.

Loš izbor partnera, nedostatak tolerancije, loša komunikacija neku si od razloga zbog kojeg se partneri razilaze. Uticaj socijalne sredine ima veliki uticaj na ove odluke. Nisu ranije brakovi bili bolji, nego ljudi danas imaju mogućnost izbora i ne žele da ceo život provedu u lošim odnosima. Granica stupanja u brak u gradskim sredinama je pomerena, najčešće posle 30. godine, dok se u raralnim sredinama ljudi ranije odlučuju da stupe u brak.

-Često partneri pokušavaju da reše problem, odlaskom kod psihoterapeuta, jedan je uvek spremniji “da popravi stvar” dok je druga strana najčešće nezainteresovana i na kraju kad partner kaže “ne mogu više” budu iznenađeni odlukom, iako godinama žive u lošim odnosima. Pitanje opstanka braka javlja se otprilike pet godina pre konačne odluke da je brak završen – kaže Šibul.

Pogrešno je biti u lošem braku zbog dece jer na taj način roditelji deci šalju poruku da je “taj loš odnos život”, zaključio je Šibul.

rtv.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments