Foto: Baby Chick
Dokumenta deteta rođenog uz pomoć banke reproduktivnog materijala prilagođena su porodičnoj situaciji budućih roditelja ili statusu majke, ukoliko ona nema partnera

Za vantelesnu oplodnju reproduktivnim materijalom iz inostranstva do sada se prijavilo oko 350 žena u Srbiji, a zainteresovanim osobama i parovima trenutno je na raspolaganju materijal iz banaka u Španiji i Danskoj. S obzirom na to da je od osnivanja Nacionalne banke za reproduktivne ćelije, tkiva i embrione, 2019. godine, mali broj ljudi bio zainteresovan da donira svoj reproduktivni materijal, odlučeno je da se potpišu ugovori sa inostranim bankama kako bi parovi mogli da se podvrgnu vantelesnoj oplodnji u našoj zemlji.

Foto: Medical Xpress

Troškove celokupnog postupka vantelesne oplodnje za žene do 45 godina snosi država, dok žene starije dobi postupak finansiraju same. Za vantelesnu oplodnju uvezenim reproduktivnim materijalom mogu da se prijave i žene koje imaju partnera, ali uslov je da jedno od njih nema decu i da je taj postupak jedini način da se zajedno ostvare kao roditelji.

Iako je uvoz reproduktivnog materijala za mnoge osobe možda poslednja šansa za roditeljstvo, dobijanje deteta uz pomoć Banke reproduktivnog materijala otvara mnoga etička i pravna pitanja. Možda najvažnije od njih je kakav je pravni status dece koja su rođena uz pomoć donacije reproduktivnog materijala, ili drugačije: da li u njihovom izvodu iz matične knjige rođenih piše ime oca ili ova rubrika ostaje prazna i da li ovi mališani imaju pravo da saznaju identitet svog biološkog roditelja.

– Odgovor na pitanje šta piše u detetovoj krštenici zavisi od toga da li je majka u braku ili je odlučila da gaji dete sama – ako ima (van)bračnog partnera, u krštenicu deteta upisuje se njegovo ime, ali samo ako on da pisanu izjavu kojom prihvata da bude otac deteta. Ako je majka samohrana, „rubrika” otac ostaje prazna. Ukoliko je ženi darovana jajna ćelija, ona se automatski smatra majkom deteta, jer po porodičnom zakonu „majka je žena koja je rodila dete”, nezavisno od toga da li je jajna ćelija njena ili od neke druge žene – objašnjava beogradski advokat Borko Stojanović

– Ne postoji nijedna životna situacija u kojoj bi bilo koja Banka reproduktivnog materijala otkrila identitet muškarca koji je darovao spermatozoide ili žene koja je donirala svoje jajne ćelije, jer one štite identitet svojih donatora. Otkrivanjem njihovih imena obesmislilo bi se davalaštvo spermatozoida i jajnih ćelija. Nijedan donor na svetu ne želi da mu jednog dana na vrata pokuca nepoznato dete i zatraži svoja zakonska prava – kao što je pravo na alimentaciju ili pravo na nasleđivanje. Osobe koje anonimno daju spermatozoide ili jajne ćelije ne odlučuju se na taj čin sa idejom da bi svu tu decu izdržavali, davali im prezime i nasledstvo ili ih izjednačavali sa svojom decom. Njihov altruizam se završava saznanjem da su nekoj anonimnoj ženi pomogli da se ostvari u roditeljskoj ulozi – objašnjava advokat Stojanović.

Foto: Freepik

On naglašava da ne postoji nijedna „rupa” u zakonu kroz koju bi se dete moglo provući kako bi saznalo identitet svog biološkog roditelja – čak iako bi njegovi roditelji umrli, a ono ostalo samo na svetu. Ili obolelo od neke bolesti za čije lečenje je neophodna transplantacija organa od srodnika.

– Dete koje je rođeno uz pomoć Banke reproduktivnog materijala nema zakonsko pravo da potraži svog oca niti ima pravo da osporava očinstvo muškarca koji je dao saglasnost da u matičnoj knjizi rođenih stoji njegovo ime. Naime, svako dete po Porodičnom zakonu Srbije do svoje 27. godine ima pravo da pokrene postupak osporavanja očinstva muškarca koji je u njegovoj krštenici upisan kao otac – izuzetak od ovog pravila su deca rođena uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje. Ne može se utvrđivati očinstvo muškarca koji je dao pisanu saglasnost da je on otac deteta niti se može utvrđivati očinstvo davaoca, čak i kada postoji sumnja da je neki muškarac donor reproduktivnog materijala. To dete ne može da ode u Dansku ili Španiju da bi tamo potražilo svog oca u Banci reproduktivnog materijala, zato što je u ovom slučaju nadležno naše pravo po tzv. kolizionoj normi – izričit je naš sagovornik.

Za razliku od dece koja su rođena uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje, usvojena deca imaju pravo da saznaju identitet svojih bioloških roditelja, zato što ih naš zakon tretira kao osobe koje su začete „redovnim” putem. Ova situacija, primećuje Stojanović, jeste diskriminišuća za decu koja su rođena uz pomoć BPMO postupka i u budućnosti se mogu očekivati da će ona pokretati postupke pred Ustavnim sudom zbog uskraćivanja ravnopravnosti građana.

– Država je došla u situaciju da uvozi reproduktivni materijal iz Danske i Španije zato što ne promoviše odredbe Zakona o promociji donorstva, što je njena zakonska obaveza. Većina građana ne zna da postoji mogućnost donacije reproduktivnog materijala. Drugi razlog zašto nema dobrovoljnih davalaca je taj što je donorstvo besplatno – u inostranstvu se donacija reproduktivnog materijala plaća. Iako su ovi iznosi simbolični, sasvim su dovoljni da postoji dovoljan broj dobrovoljnih davalaca – napominje iskusni advokat.

Politika.rs

4 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Dalibor
15/01/2023 11:43

Sto bi drzava pogurala pricu nacionalne banke kad je skuplje inostana banaka…. Kod nas je bolje skuplje… Sramotno….

Igor
15/01/2023 12:50

Zalosno i tuzno,pored toliko nasih mladih zdravih ljudi vi uvozite spermu iz Spanije i ko zna jos otkud..Drzava da otvori banke spermatozoida i da se to uredno placa kao u svetu a ne da se izmesamo pa za 200-300 god domace ime bude Hulio

Miki maus
16/01/2023 10:09

Mama,mama a zasto sam ja crn a ti bela,…eh sine kakva je to žurka bila dobro je da ne laješ

Koki
25/01/2023 09:12

Najbolje je da uvezu materijal iz afrike da bismo znali ko nije Srbin. Imaćemo i mi jednog dana predsednika Obamu šta su Ameri bolji..