Nakon teških saobraćajnih nezgoda, gotovo uvek se mogao čuti apel od strane zvaničnika o neophodnosti pooštravanja kaznene politike. Pominjana je mogućnost pooštravanja saobraćajnih kazni, trajnog oduzimanja vozila i trajnog oduzimanja dozvole, a šta bi moglo da se promeni po pitanju propisa i kazni u narednom periodu govori tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja kojim se uvode određene izmene.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja očekuje se da bude usvojen na proleće, a šta nam on donosi objašnjava stručnjak za bezbednost saobraćaja.

U nacrtu se, između ostalog, predviđa oduzimanje vozila za najteže prekršaje i to ako se radi o povratnicima, odnosno za počinioce najtežih prekršaja, ukoliko ih ponove u određenom roku, predviđeno je da se vozilo oduzme do okončanja sudskog postupka.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, ističe da ovde nije reč o trajnom oduzimanju vozila i da je njegova pretpostavka da se radi o tehničkom propustu koji će biti regulisan kroz amandmane.

– Trajno oduzimanje nije predviđeno Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, pretpostavljam tehničkom omaškom, jer ako vi oduzmete vozilo samo u trajanju postupka, to nije ono o čemu smo pričali sve ove godine. Trebalo bi da sud može da izrekne meru oduzimanja vozila koje je upotrebljeno za izvršenje najtežih prekršaja – navodi Okanović i ističe da je Komitet za bezbednost saobraćaja već uputio sugestiju Ministarstvu unutražnjih poslova da se u nacrt unese izmena u pogledu trajnog oduzimanja.

Foto: The Local- Germany’s

Okanović kaže da je realno da nacrt bude usvojen na prolećnom zasedanju, dok kada je reč o pooštravanju kazni, do promene propisa te vrste ovoga puta neće doći.

– Možete kazne da dižete u nedogled ali ako je izvesnost opažanja prekršaja i samog kažnjavanja na kraju u vidu pravosnažne odluke mala, džaba vam kolika god da je kazna. Dobar primer za to je Beograd u kojem se kada je uspostavljen sistem „Oko sokolovo”, kazne za nepropisno parkiranje nisu pooštravale, ali je izvesnost opažanja prekršaja drastično povećana, samim tim i kažnjavanja, što je dovelo do drastičnog smanjenja nepropisnog parkiranja. To je primer da ne moraju da se dižu kazne kako bi se smanjilo protivpravno ponašanje, već je samo potrebno povećati kontrolu. Suština je da se sistem kontrole uspostavi tako da izvesnost opažanja prekršaja bude značajno veća, a to se postiže pre svega povećanjem broja kamera za automatski nadzor – kaže sagovornik Monda.

Prema njegovim rečima, ono što nacrt predviđa, a što je značajno za građanstvo je odredba o električnim trotinetima koji trenutno ne postoje u pravnoj sferi.

Naime, nacrt prvi put uvodi električne trotinete u zakon definišući šta je lako električno vozilo, kuda se kreće i koji su minimalni starosni uslovi za njegovu upotrebu.

– Suštinska odredba ovog nacrta jeste da se dozvoljava kretanje električnih trotineta pešačkim površinama, odnosno po nacrtu ako bude usvojen, električni trotineti će se potpuno legalno kretati trotoarima, pešačkim stazama i pešačkim zonama – naglašava Okanović dodajući da takvo rešenje nije prihvaćeno u Evropi, te je struka stavila jedan veliki znak pitanja na to zašto određenu materiju rešavamo na neevropski način.

Kako stoji u nacrtu zakona, lice mlađe od 14 godina ne sme da upravlja lakim električnim vozilom na javnim putevima, a dodaje se i da: „Lice koje nije navršilo 18 godina života, za vreme dok upravlja lakim električnim vozilom, mora na glavi da nosi zakopčanu zaštitnu biciklističku kacigu.ˮ

Nacrt kaže i da je vozač lakog električnog vozila obavezan da za kretanje koristi biciklističku stazu, pešačko-biciklističku stazu ili biciklističku traku.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozač lakog električnog vozila može za kretanje da koristi pešačku stazu, pešačku zonu ili trotoar, ukoliko ne postoji mogućnost kretanja biciklističkom stazom, pešačko-biciklističkom stazom ili biciklističkom trakom, pod uslovom da ne ometa kretanje pešaka i da se kreće brzinom pešaka, a najviše 5 km/h.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, vozač lakog električnog vozila može se kretati kolovozom na putu na kome je brzina kretanja ograničena na najviše 30 km/h, ukoliko ne postoji mogućnost kretanja pešačkom stazom, pešačkom zonom ili trotoarom.

Takođe, Nacrt predviđa da vozač ne sme prevoziti drugo lice na lakom električnom vozilu i da vozač lakog električnog vozila mora nositi svetloodbojni prsluk kada se kreće kolovozom, osim u zoni usporenog saobraćaja.

kurir/mondo

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments