Foto: biznis.rs

Zemlja je ovog leta imala najkraći dan u istoriji. Zašto?

Zbog kolebanja svoje ose, što znači da je izvršila jedno okretanje u deliću sekunde manje od 24 časa. Tako je 29. jun bio 1,59 milisekundi kraći od svih ostalih dana.

Dani su sve kraći i kraći

Poslednjih decenija veća je verovatnoća da će Zemlja usporiti dajući neznatno duže dane. U poslednjih nekoliko godina ta se tendencija preokrenula, a dani su sve kraći i kraći.

Foto: blic.rs

Nastavi li Zemlja ubrzavati, to bi moglo dovesti do prvog zahteva za oduzimanje sekunde od atomskog sata. Nije neuobičajeno da se naša planeta njiše. Okretanje koje doživljavamo kao noć i dan ne događa se uvek tačno u skladu s njenom osom, linijom između severnog i južnog pola. To je zato što to nije precizna sfera.

Profesor Leonid Zotov veruje da se Zemlja okreće brže zbog periodičnog kretanja koje se naziva Chandlerovo kolebanje.

Kolebanje je prvi put uočeno krajem 1880-ih, kada je astronom Seth Carlo Chandler primetio da se polovi kolebaju u razdoblju od 14 meseci. Ovo kolebanje počelo je usporavati početkom 2000-ih, dostigavši istorijske minimume od 2017. godine, da bi između 2017. i 2020. nestalo.

portalanalitika.me/nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments