Foto I. Marinković
Aleksandar Dražić, poslednji vozač kamiona iz Srbije u Ukrajini koji je bio blokiran u ratnoj zoni kod Kijeva, vratio se sinoć u Beograd.

Dražić, koji je u sredu evakuisan iz Ukrajine u Poljsku, na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” stigao je sat iza ponoći avionom iz Varšave preko Frankfurta.

Na aerodromu su ga dočekali prijatelji, a on je rekao da je još zbunjen.

“Ne znam gde, šta ni kako. Da stignem do poljske granice pomogli su mi volonteri iz Crvenog krsta Belorusije, a od Poljske naši”, a na pitanje ko ga čeka, rekao je: “Čekaju me svi, pola Jagodine, ima vremena za priču”.

Dražić je sve vreme bio u mestu Semipolkiju kod Kijeva i najveći deo vremena provodio u skloništu sa lokalnim stanovnicima.

– Bilo je jezivo, napeto, pucalo se bez prestanka, padale su bombe, vodile se ulične bitke… Proveli smo nedelje u skloništu. Plašili smo se, strepeli i tokom povratka, da li će sve proteći u redu. Ali sada je to sve iza mene. Konačno idem svojoj porodici – kaže Aleksandar za Novosti.

Foto I. Marinković

Dane pune neizvesnosti i strepnje, dok je bio u Ukrajini, lakše je podneo jer je sve vreme bio sa kolegom iz Belorusije, kog je tamo i upoznao. Obojici je ukrajinska vojska konfiskovala kamione, a do pre dva dana zbog velikog rizika nije bilo ni govora o izvlačenju.

– Spasavanje obojice organizovale su naše i beloruske institucije u saradnji sa Crvenim krstom u Ukrajini. Usput, prema poljskoj granici, pridružila su nam se još dvojica vozača iz Belorusije. Ujutru oko sedam časova, ispred skloništa nas je sačekao džip Crvenog krsta sa ukrajinskim tablicama, a vozač je imao dokumenta ove zemlje. Vojska nas je zaustavljala na svakih 10 kilometara, ali nas četvoricu niko ništa nije pitao, gledali su samo dokumenta vozača, volontera Crvenog krsta. Plašili smo se, naročito su Belorusi bili zabrinuti, ali je sve prošlo dobro. Bio sam zgranut kako je sada izgledao put kojim sam i ranije prolazio više puta. Svuda okolo bile su razrušene kuće, mostovi, ulice… Tuga i očaj. Stigli smo na poljsku granicu oko 15 časova, gde me je već čekala konzul Jelena Cvijanović iz Ambasade Srbije u Varšavi – objašnjava proces svoje evakuacije Aleksandar.

Priča i da je pre ulaska u Poljsku oko pet sati čekao proveru. Kada je ušao u tu zemlju, nameravao je da sačeka prijatelje iz Belorusije, ali su mu carinici rekli da kolege neće skoro.

– Strahovali su i tokom puta da ih neće pustiti u Poljsku, ali su mi satima kasnije, kada sam već bio u hotelu u Varšavi, javili da su i oni prošli. Znam da su došli u Belorusiju i da se odmaraju pre nego što nastave put do svojih kuća. A Serjoža će mi ostati drug do kraja života. Spojili su nas ratni dani u Semipolkiju. Kad bi se smirila pucnjava, vreme smo provodili u obližnjem motelu, gde smo mogli da se okupamo i odmorimo. Tamo smo pripremali i hranu. Doduše uglavnom sam ja bio zadužen za kuvanje. Ako nije bilo hleba u obližnjoj radnji, nalazili smo brašno, pa sam nam spremao palačinke. Ništa se nije bacalo, a u meniju su bili popara i prženice. Spremao sam i ribu za praznik Mladenci, varivo od pečuraka, a Serjoža je jedino umeo da nam oljušti krompir. Ipak, bilo je i dana kada nije bilo gotovo ničega – priseća se Aleksandar.

Kako kaže, zahvalan je na podršci i pomoći svima koji su ga bodrili i brinuli prethodnih nedelja. Kako svojim najbližima, tako kolegama, Ministarstvu saobraćaja koje je sa Crvenim krstom, a potom našom ambasadom u Poljskoj i Ministarstvom spoljnih poslova, organizovalo njegovo izvlačenje iz Kijeva.

– Mnogo mi je značilo što nisam bio sam i zaboravljen. Bio sam na svakodnevnoj liniji sa šefom Androm, ljudima iz Udruženja za međunarodni transport, zvali su me i iz Privredne komore Srbije. Verovatno sam mnogima zadao brige, a ovo je do sada bilo najteže iskustvo za mene, otkad radim.

Kako je za Tanjug juče rekao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, Vlada Srbije uspela je da evakuiše više od 50 vozača iz Ukrajine.

On je naveo da je ponosan na činjenicu da je država uspela sve naše ljude da izvuče iz Ukrajine i dodao da je u evakuaciju naših građana bio uključen širi krug ljudi, iz Predsedništva, Privredne komore Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, bezbednosnih službi, kao i ljudi iz Carine i Ambasade Ukrajine.

rts.rs/telegraf.rs/novosti.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments