Malo je poznato da je čuveni kompozitor Johan Štraus Mlađi, autor “Na lepom plavom Dunavu” svoju karijeru započeo upravo u Novom Sadu, gde je 1847. godine održao svoj prvi veliki koncert, pred prepunom salom.
Jedno veče nije bilo dovoljno, pa je kralj valcera i naredne noći zabavljao Novosađane. Samo nekoliko godina kasnije, on je postao svetska zvezda, a njegove kompozicije i danas su poznate i cenjene.
Delo posvećeno srpskoj Atini zagubljeno
Dok je boravio u Novom Sadu, Štraus je stekao prijatelje i družio se sa Novosađanima, a često je bio gost kod Konstantina Popovića, zvanim Komoraš, koji je skoro 40 godina držao ključeve gradske kase. Prilikom posete, Štrausu su se veoma dopale ovdašnje pesme, pa je često pevušio čitajući srpske pesmarice.
Vagner je za Štrausa rekao da je najmuzikalnija glava 19. veka, a upravo uz Štrausove kompozicije igrali su i Beograđani kada je u prestonici izvođena Aleksandrova četvorka (kadril, posvećen knezu Aleksandru Karađorđeviću), Slovenska spevanija i Srpski marš.
Veze sa Futogom i Sremskom Kamenicom
Najpopularnija kompozicija “Na lepom plavom Dunavu”, prema legendi, nastala je kada je Štraus bio gost u dvorcima grofa Koteka u Futogu i Sremskoj Kamenici. Note su nastale najverovatnije u Futogu, dok je kompozitor gledao Dunav i sremsku stranu. Nakon Novog Sada, on je turneju nastavio u Rumuniji i Rusiji, a ubrzo zatim i u Americi.
nsuzivo.rs
