Nekome pomaže muzika, a nekome crni luk. A šema televizijskih programa odlučila je da svi zajedno sa njom prođemo kroz duhovnu katarzu.
Listajući kanale na televiziji, možemo uočiti da programske šeme prikazuju više filmova koji u naslovima imaju reči smrt, nasilje, strah ili krv. Preko 30 filmova sinoć imalo je neku od ovih reči u naslovu, dok je samo nekolicina reči kao šti su ljubav ili romantika. Ni Dan zaljubljenih nije uspeo da popravi ovaj prosek. Kako ovi filmovi utiču nesvesno na psihološko stanje gledalaca?
Kada se desi intenzivni doživljaj kod gledaoca smatra se da je došlo do projekcije nesvesnog sadržaja i manifestuje se kao tuga, strah, fobija ili zadovoljstvo.
Izveštaj američke tajne službe i Ministarstva obrazovanja SAD-a iz 2002. godine, koji su ispitivali 37 incidenata ciljanih školskih pucnjava i školskih napada od 1974. do 2000. godine u ovoj zemlji, pokazao je da je “preko polovine napadača pokazalo određeno interesovanje za nasilje kroz filmove, serije i druge medije”.
-Sama okolnost da to postoji u programskim šemama znači da to ljude u neku ruku interesuje. Gledajući takve stvari, što je poznata činjenica još od Aristotela, je da tada doživljavamo katarzu. Nama je lakše ukoliko gledamo film koji ima određen epilog i nekakav završetak koji nekad čak može biti nepovoljan, tužan ili gadan. Ali, na neki način mi luftiramo deo osećanja koja su prisutna u našem svakodnevnom životu kroz film- rekao je za naš portal doktor Dragan Žuljević, klinički psiholog-psihoterapeut.
Fenomen katarze se odnosi na moralno pročišćenje koje dovodi do duhovne ravnoteže, a po Aristotelu je to cilj tragedije. Katarza bi trebalo da izazove strah ili sažaljenje što bi pročistilo osećanja i misli gledalaca jedne tragedije. Nakon hiljada godina, psihoanaliza je tokom sedamdesetih godina prošlog veka prešla na analizu nesvesnog kod publike koja se pojavljuje tokom gledanja filma. Kada se desi intenzivni doživljaj kod gledaoca smatra se da je došlo do projekcije nesvesnog sadržaja i manifestuje se kao tuga, strah, fobija ili zadovoljstvo.
Medijsko nasilje je jedan od faktora za agresivno i nasilno ponašanje.
-Urednička politika medija je poznata da uvek ima veze sa društvenim kontekstom. Za vreme Miloševića smo pred svake izbore gledali “Marš na Drinu” i “Boj na Kosovu”, dva puta dnevno. Moja potpuno subjektivna procena je da je u pozadini uredničke politike da malo “proluftira” osećanja ljudi pošto smo okruženi raznim traumatičnim događajima, zarazom, bolešću, pa gledajući takve stvari ljudi se malo relaksiraju dopuštajući sebi da izluftiraju i neka negativna osećanja- izjavio je dr Žuljević.
Medijsko nasilje je jedan od faktora za agresivno i nasilno ponašanje. I izgleda da ljudima ne smeta šema pojedinih kanala. Promocija nasilništva i smrti u kriznim vremenima ima veću moć od promocije ljubavi, seksa ili romantike. Ako sa njima prolazimo zaista kroz katarzu, to znači da ćemo opravdavati ovakve filmove i kanale koji ih puštaju. Šta će drugo spasiti televiziju i medije nego četiri S: SMRT, SUZE, STRAH i SEKS.
Ivona Karan
Sramotno je koliko ima nasilja u filmovima i serijama i posle se cude odakle toliko nasilja …..ccc