Izložba akvarela Olivere Popov biće svečano otvorena danas, 12. oktobra u 17 časova u Likovnom salonu Кulturnog centra Novog Sada.
“U svom umetničkom radu posvećuje se crtanju i slikanju, uglavnom u tehnici akvarela. Akvarel joj, kao tehnika, odgovara zbog malih prostornih zahteva, lako prenosivog pribora i neposrednosti u radu po modelu. To je najverovatnije uslovljeno potrebom da na licu mesta, poput fotografa, brzo načini minijaturnu likovnu belešku. Ali za razliku od fotografa, čija se kreativnost svodi na prepoznavanje pravog trenutka, promišljen izbor ugla i kadriranje kompozicije, slikanje akvarelom pruža više slobode u interpretaciji prizora. Svaki prizor poseduje potencijalni likovni kvalitet, i upravo je tada moguće interpretirati ga subjektivno, spontano, prilagoditi ga principima komponovanja, svom temperamentu i ličnoj poetici. Na sveskama i blokovima manjih formata (koji su izloženi u vitrinama), posmatrač se može uveriti u Oliverin strpljiv razvoj te veštine beleženja, čiji rezultati, u svetu ekrana i digitalnih slika uopšte, postaju još prijatniji i topliji oku. Ta slika ne isijava, mekša je, nema onu neprijatnu oštrinu i agresivan kolorit, a osetna tekstura papira sugeriše taktilnost, analognu sa krošnjama, tkaninama, fasadama, asfaltom, peskom… Radovi nastali između 2016. i 2018. godine, iako bogati narativom, nisu kompozicije koje su plod fikcije autora, i sadrže intimističke poruke slikara, kao neprimetnog posmatrača urbanog života. Posebno su interesantni oni nastali tokom nastave u školi, sa učenicima koji su često nesvesni prisustva nenametljivog nastavnika. U poslednje dve godine, Olivera primenjuje svoja iskustva u izradi slika na kojima dominira jedna monumentalna, zatvorena, ali ne i teška forma. Tehnika akvarela kao da i nije prikladna za predstavljanje teških i inertnih oblika. Tu novu seriju čine slonovi, u početku izdvojeni, bez ičega sa čim bi se mogli dovesti u odnos. U razgovoru sa autorkom saznajemo da za nju postoji u likovnom svetu nešto izvan onoga što je merljivo, onoga što se mora isključivo posmatrati u relaciji sa nečim. Zato su slonovi u početku izdvojeni entiteti, čije konture, iako ponekad zatvorene i ponavljajuće, definišu motiv. Ipak, te često i apstraktne forme, uporno zadržavaju svoj lako prepoznatljiv karakter. Naglašene konture, crtane kredom ili pastelom, možda su ponavljane u nameri da još jednom potvrde monumentalnost. Ovaj proces je autorku vodio do radova u kojima slonovi rastu do nadrealnih dimenzija, krećući se sporo ili stojeći nepomično, u ravničarskom pejzažu sa ponekom kućom. Predimenzionirani, oni bude u posmatraču asocijacije na slike velikih majstora prve polovine XX veka, pripadnika magičnog realizma, metafizičkog slikarstva i naravno nadrealizma. Radove iz te grupe sigurno možemo videti kao odgovor na prethodne godine rada, ispunjene realnošću svakodnevice, koju je nešto moralo iznenaditi, trgnuti, zbuniti. Izložba akvarela Olivere Popov svakako najavljuje nove serije istraživanja mogućnosti medija koji, iako konotira atraktivne i dopadljive motive, ima svoje specifične likovne i izražajne vrednosti, lirske, asocijativne i evokativne”, dr Vladimir Dimovski.
Olivera Popov je rođena 1974. godine u Novom Sadu. Diplomirala na novosadskoj Akademiji umetosti, odsek za Grafiku, i izlagala na više samostalnih i grupnih izložbi. Tokom avgusta 2016. godine studijski boravi u Parizu, gde pohađa program stručnog usavršavanja u muzeju Luvp.
Autor: nsuzivo.rs/KCNS
