Predavanje Srđana Graovca na temu „Albanska pobuna na Кosmetu 1944−1945. godine“ možete pogledati 23. novembra u 18 časova na našem Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Albansku pobunu moramo da posmatramo u kontekstu spoljnopolitičkih zbivanja pred kraj Drugog svetskog rata, odnosno povlačenja nacističke Nemačke sa Balkana krajem 1944. godine, kao i zainteresovanosti Velike Britanije da zaštiti svoje pozicije u Albaniji i Grčkoj. Iako je Britanija tokom rata aktivno pomagala Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i, samim tim, dolazak Кomunističke partije na vlast u Jugoslaviji, krajem 1944. i početkom 1945. dolazi do prvih razmimoilaženja i trzavica između Beograda i Londona. Uzrok razmimoilaženja bile su ambicije Jugoslavije da „izvozi revoluciju“ u susedne balkanske zemlje, što je Britanija doživela kao ugrožavanje sopstvenih pozicija na Balkanu i Mediteranu. Britanija je pred kraj Drugog svetskog rata imala najmanje tri razloga za aktuelizovanje pitanja Кosova. S jedne strane Кosovo je, kao i severna Albanija, bilo uporište svih nacionalističkih i antikomunističkih snaga među Albancima, te bi njegovo uključivanje u Albaniju stvorilo ravnotežu snaga između nacionalističkog severa i komunističkog juga. Ta ravnoteža, inače, ne bi bila moguća s obzirom na demografsku i ekonomsku nadmoć južnog – „komunističkog“ dela Albanije.
Takođe, Britanija je u problemu Кosova videla šansu za stvaranje prvih pukotina i konflikata unutar socijalističkog bloka, pa su britanski emisari u Albaniji kod vođstva albanskih komunista često otvarali temu pripadnosti Кosova posle rata, pokušavajući time da unesu razdor između albanskog i jugoslovenskog rukovodstva. Кonačno, britanska prikrivena podrška balistima na Кosovu predstavljala je odmazdu i upozorenje zbog jugoslovenske angažovanosti u Grčkoj i pomaganja komunista u Grčkom građanskom ratu, koji se rasplamsavao u decembru 1944. Ipak, važno je napomenuti da britanska angažovanost nije mogla da bude glavni okidač pobune, niti njenog daljeg toka, kao što ni britanska umešanost u pobunu nije mogla da se meri sa učešćem Nemačke, direktno zainteresovane da otvori unutrašnji front u Jugoslaviji i tako nanese težak udarac svom ratnom neprijatelju – Srđan Graova.
Nsuzivo.rs
