Predavanje Srđana Graovca na temu “Druga prizrenska liga-albansko pitanje na Kosovu i Metohiji u Drugom svetskom ratu” možete pogledati 21. septembra u 18 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Druga prizrenska liga je vojno-političko udruženje koje je formirala nemačka obaveštajna služba (Abver) krajem 1943. godine u Prizrenu, Kosovo i Metohija, uz učešće Džafera Deve, Bedrija Pejanija, Ismeta Krejzijua i drugih albanskih kolaboracionista, a u cilju podrške realizaciji koncepta Velike Albanije. Druga prizrenska liga je dobila ime u čast Prizrenske lige formirane 1878. godine. Projekat Velike Albanije je imao podršku Musolinija nakon italijanske okupacije Albanije 1939. godine. Teritorija italijanske okupacione zone je obuhvatala i najveći deo Kosova i Metohije. Italijani su u cilju sprovođenja kontrole nad Kosovom i Metohijom formirali Ljuboten bataljon čiji sastav su činili lokalni Albanci. Kada je Italija kapitulirala 8. septembra 1943. godine, nemačka obaveštajna služba (Abver) je formirala Drugu prizrensku ligu da bi uz pomoć Albanaca imala kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. Bedri Pejani je postavljen za predsednika, a Redžep Mitrovica za sekretara centralnog komiteta. U cilju realizacije nemačkih interesa Bedri Pejani, jedan od osnivača lige, je formalno ponudio u pismu poslatom Hajnrihu Himleru da se Albanci regrutuju u sastav nemačke vojske (Vermaht) a zauzvrat molio za pomoć u ostvarenju projekta Velike Albanije. Realizacijom plana nemačke obaveštajne službe je došlo do preuzimanja Ljuboten bataljona formiranja dve SS divizije u koje su regrutovani Albanci sa Kosova i Metohije. Jedna od njih je i ozloglašena 21. SS diviniju Skenderbeg. Na vrhuncu svoje moći Druga prizrenska liga je imala oko 15.000 članova, od kojih je bilo 6.491 regrutovanih u ove dve divizije i oko 300 pripadnika zloglasne 13. SS divizije Handžar. Iako su članovi Druge prizrenske lige pokušavali da se predstave kao isključivo antikomunistička organizacija, mnogi članovi lige su delili fašistička uverenja sa svojim nemačkim mentorima.
Autor: nsuzvio.rs/KCNS
