-Ja sam radio Novi Sad iz vremena kad je dobio nadimak Srpska Atina, to je 1890-1920, kad je Matica srpska prešla iz Pešte u Novi Sad. Tada je Novi Sad imao razvijeno bankarstvo, trgovinu, uličnu rasvetu, gradski saobraćaj. Za to mi je bila potrebna fotografija- rekao je za NS Uživo Branislav Bane Radošević.
Likovni umetnik Bane Radošević počeo je da sakuplja stare fotografije Novog Sada kao artefakte grada pre više od 30 godina.
-Na tim fotografijama, u tom vremenu, zbog ekspozicije nisu mogli da slikaju ljude i sve je mrtvo, ali su mi bile potrebne zgrade kojih danas više nema. Ovi ljudi su se prvi put sreli na mojim slikama, ja sam njih kolažirao i imao sam mogućnost da pravim poetiku neba i zgrada, jer su sve fotografije crno-bele- istakao je Radošević.
-Jako sam ponosan na sve Novosađane koji su napravili ove ulice, koji su naselili ovaj Dunav, koji je ustvari najveći most- rekao je Radošević.
Da bi napravio svoj likovni projekat “Poetika novosadskog artefakta”, u timu je imao istoričare, istoričara umetnosti, kostimografa. Oni su mu pomogli da sazna da je Novi Sad tada imao luku iz koje je moglo da se putuje do Pešte, Ulma, Beča, Beograda. Na slikama možemo da vidimo i zgrade kojih više nema, poput najstarije apoteke u Vojvodini koja je srušena 1948. godine.
-Na mestu gde je sada spomenik Miletiću, nekada se nalazio spomenik Svetom trojstvu, koji je imao veliki broj evropskih gradova, spomenik kugi koji je bio prethodnica ovoj koroni. Zgrada Trgovine srušena je 1900. godine i na njenom mestu je sada Vladičanski dvor. Ispred te zgrade je bila pijaca- naveo je naš sagovornik.
Umetnik objašnjava da su na fotografijama ljudi, a ne lica- “Marica nije Marica, već devojčica” i ovaj projekat je uradio u slavu predaka. Slike su urađene u maniru impresionista, da mi kao posmatrači, kada stanemo ispred njih, osetimo duh ovog vremena.
-Jako sam ponosan na sve Novosađane koji su napravili ove ulice, koji su naselili ovaj Dunav, koji je ustvari najveći most- rekao je Radošević.
“Poetiku novosadskog artefakta” čini 31 slika na platnu velikog formata, urađene su digitalno, a kompletna izložba će, kada Novi Sad bude Evropska prestonica kulture, biti na 50 bilborda u gradu. Tako će grad imati prvu izložbu na javnom gradskom prostoru, što niko u Evropi nije uradio, ističe sa ponosom Radošević.
-Time dajemo omaž gradu. Pravo na kulturnu tradiciju, tradiciju sećanja imaju svi. Prodavci cveća, automobila, likovna publika i nelikovna publika. Svi imaju pravo- rekao je umetnik.
-Ovo je moj dug koji sam dužan svojim precima, i ne samo svojim, već svim Novosađanima koji su gradili ovaj grad na ozbiljnim temeljima, 120 godina pre nego što se Evropa dosetila da priča o multikulturalnosti, preci današnjih Novosađana živeli su tim životom- poručio je sagovornik.
U Radoševićevoj galeriji, koja je koncipirana kao prevrnuti brod i nalazi se na Petrovaradinu, možete doći po svoju transfuziju dizajna i srećnih krvnih zrnaca i pogledati postavku “Poetike novosadskog artefakta”.
Ivona Karan
