U Istorijskom arhivu Grada Novog Sada održana je promocija zbornika dokumenata posvećenog Svetozaru Miletiću, povodom 200 godina od njegovog rođenja.
Zbornik „Svetozar Miletić u fondovima Istorijskog arhiva Grada Novog Sada“ priredili su Duško Pantelić i Snežana Serdar Filipović. O značaju publikacije i samom Miletićevom nasleđu govorili su Žarko Mićin, gradonačelnik Novog Sada, Srđan Graovac, direktor Arhiva i glavni urednik, istoričar Petar Đurđev, kao i jedan od priređivača, Duško Pantelić.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin istakao je da Svetozar Miletić, nekadašnji gradonačelnik, pravnik, novinar, političar i narodni tribun, nije bio tek jedno od mnogih imena iz bogate prošlosti grada, već ličnost čije je delo trajno urezano u istoriju srpskog naroda i Srpske Atine.
– U javni život ušao je silovito i nezadrživo, poput lavine sa Titelskog brega, menjajući ne samo politički, već i duhovni kontekst svog vremena, spajajući u sebi misao i delo, snagu i hrabrost. Bio je posvećen slobodoumnim načelima koja je pretočio u politički program i borbu za slobodu, građanska prava, nacionalno dostojanstvo i uzdizanje Novog Sada kao svetionika srpske misli i političke zrelosti. Zato njegovo ime i danas odjekuje sa dubokim poštovanjem, jer pripada onima koji nisu samo obeležili epohu, već su je prevazišli. Njegovo delo nije iščezlo sa njegovim životom – ono traje kao zavet i putokaz. Svesni te istorijske i moralne obaveze, Novi Sad, Autonomna Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija dostojanstveno obeležavaju 200-godišnjicu njegovog rođenja nizom manifestacija koje nisu samo prigodne svečanosti, već izraz žive kulture pamćenja, jer narod koji ume da se seća – ume i da traje, a grad koji čuva svoje velikane čuva i svoju suštinu i svoju budućnost. Knjiga koja je pred nama nije samo svedočanstvo o jednoj kolosalnoj ličnosti, već i o nemirnom istorijskom razdoblju, snazi ideja i sposobnosti ovog grada da iznedri ljude koji nadilaze svoje vreme; u njoj je sabrana ne samo istorijska građa, već i verno oslikana težina okolnosti u kojima je Miletić delovao, kao i uzvišenost ideala koje je zastupao i za koje se nesebično žrtvovao. Autori su, sa naučnom ozbiljnošću i merom, prikazali Miletića u svoj složenosti njegovih uloga – kao pravnika koji brani pravdu, izdavača koji oblikuje javnu reč, gradonačelnika koji upravlja, političara koji ne pristaje i kulturnog delatnika koji postavlja temelje trajanja – vraćajući ga u živo pamćenje kao savremenika. Posebno mesto pripada Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, ustanovi na koju grad s pravom može biti ponosan, jer ona nije samo čuvar arhivske građe, već aktivan učesnik u oblikovanju kulture pamćenja i naučnog života, potvrđujući ovom publikacijom da čuva identitet, dostojanstvo i istorijsku samosvest. Novi Sad prepoznaje takve vrednosti i podržava projekte koji čuvaju nasleđe i razvijaju nauku, a ova knjiga nije samo pogled u prošlost, već i poziv da ostanemo dostojni Miletićevog nasleđa, jer čuvajući uspomenu na njega, grad čuva i svoju tradiciju i gradi svoju budućnost – rekao je gradonačelnik.
Principijelan i dosledan, veran svojim idealima, Svetozar Miletić ostao je do danas snažan simbol borbe za slobodu, istakao je Srđan Graovac. On je naglasio da Miletićeva posvećenost očuvanju nacionalnog identiteta i zaštiti građanskih prava svedoči o čoveku koji je ličnim primerom pokazao da nijedna žrtva za tako uzvišene ideale nije prevelika.
– Posebno je zadovoljstvo to što promociju publikacije imamo baš danas, 20. marta, na dan kada je Miletić 1861.godine prvi put postao gradonačelnik Novog Sada. Inače, funkciju gradonačelnika Novog Sada Militić je vršio u dva navrata, pa ipak, iako je na toj poziciji proveo ukupno manje od tri godine, dao je nemerljiv doprinos razvoju grada, a prvenstveno u učvršćivanju njegove uloge kao kulturnog i političkog središta Srba u tadašnjoj Austrougraskoj. Suštinski, bez obzira na to da li se nalazio na mestu prvog čoveka grada ili ne, on je svojim delovanjem oblikovao Srpsku Atinu, posvećeno radeći na tome da Novi Sad pretvori u bastion Srpstva iz koga će zajedno sa svojim saborcima širiti svoje političke ideje i voditi borbu za realizaciju velikih nacionalnih ciljeva. Miletić je posebno inspirisao omladinu tog vremena, one koji su njemu videli neprikosnovenog autoriteta, učitelja, koga su ne samo poštovali, već i neretko dogmatski sledili. Upravo ta omladina, ponesena liberalizmom i nacionalnim romantizmom, bila je nosilja srpskog nacionalnog i kulturnog rizorđimenta, praveći okvir u kome su stasale eminentne ličnosti srpske politike i kulture i ostavljajući iza sebe bogatu riznicu neprolaznih dela. Proganjan i zatvaran, Miletić je zbog svog delovanja postao žrtva represije tadašnjih austrougarskih vlasti. Međutim, uprkos svemu, ostao je dosledan svojim idealima, a pokolenja su umela da cene njegovu žrtvu i spremnost da lično podnese teret borbe za opšte dobro. Zato danas, dva veka nakon njegovog rođenja, ime Svetozara Miletića nije samo deo istorije, već i trajni podsetnik na vrednosti koje i danas moramo baštiniti. Pamteći Miletića, mi se sećamo njegove borbe za slobodu i nacionalne ideale, a to nikako ne sme da bude samo izraz našeg poštovanja prema prošlosti, već i pokazatelj našeg odnosa prema budućnosti.
Istoričar Petar Đurđev ukazao je na to da sećanje na Svetozar Miletić nije samo čin poštovanja prema prošlosti, već i potreba savremenog društva da razume sopstvene izazove, ističući da su pitanja za koja se Miletić borio – jezik, pismo, kulturna i politička ravnopravnost – i danas aktuelna.
-Zašto se uopšte sećamo velikih ljudi i zašto se iznova vraćamo imenima poput Svetozara Miletića? Zato što neka pitanja nikada nisu do kraja zatvorena i zato što borbe koje su oni vodili nisu u potpunosti završene. Jezik, pismo, kulturna i politička ravnopravnost – sve ono za šta se Miletić borio nije samo deo prošlosti, već žive teme i danas. On nije bio samo čovek svoje karijere, već čovek svoga naroda: U vremenu kada su Srbi u Habzburškoj monarhiji tražili svoje mesto, nije pristajao na kompromise, već je zahtevao pravdu i dostojanstvo. Kao urednik lista „Zastava“, osnivač stranke, gradonačelnik Novog Sada i predsednik Matice srpske, bio je više od političara – bio je nosilac ideje da narod ima pravo da bude ono što jeste. Posebno mesto u toj borbi zauzimali su jezik i pismo: Za njega to nije bilo sporedno pitanje, već pitanje časti. Braneći ćirilicu, branio je pravo naroda da govori svojim jezikom i piše svojim pismom, zbog čega je bio osuđivan i zatvaran, što svedoči da vlasti često napadaju ono što je narodu najvažnije – jezik, školu i kulturu. Miletić je razumeo mehanizme tuđinske vlasti, pa njegova borba i danas zvuči savremeno. Ipak, nije bio samo čovek reči, već i dela: U presudnim istorijskim trenucima govorio je jasno, pozivao na pomoć i verovao da se sloboda ne čeka, već stvara. Zbog takvih stavova ponovo je hapšen i proveo je teške godine u tamnici, ali je iz nje izašao fizički oslabljen, ali ne i poražen – a upravo u toj spremnosti da plati cenu za svoja uverenja leži njegova najveća veličina – rekao je Đurđev.
nsuzivo.rs
