Čuvenu ekspediciju „Kragujevac–Kilimandžaro”, koja je u proleće 1975. prešla oko 12.000 kilometara, činilo 11 članova i pet automobila „zastava 101”.
Čuvenu ekspediciju „Kragujevac–Kilimandžaro”, koju je činilo 11 članova i pet automobila „zastava 101” i koja je u proleće 1975. prešla oko 12.000 kilometara, od zaborava čuvaju fanovi automobila „zastava”, ali i knjiga „U srcu Afrike – Ekspedicija Kragujevac–Kilimandžaro 1975” (Orion art buks, Beograd), koja je doživela treće izdanje.
O ovom poduhvatu Branko Baletić, takođe član ekspedicije, uz scenario Ginke Milinković i uz muziku Zorana Simjanovića, režirao je dokumentarni film „Ekspedicija Kragujevac–Kilimandžaro”. Digitalna kopija ovog filma je pod zaštitom Jugoslovenske kinoteke, kao i Kinoteke Crne Gore.
Povodom 20 godina postojanja Udruženja ljubitelja automobila „zastava”, u subotu je u Kragujevcu autor ove knjige i jedan od članova ekspedicije, arhitekta prof. Milan Rakočević predstavio svoju knjigu „U srcu Afrike”, zanimljive i neverovatne priče sa ovog jedinstvenog putovanja.
„Zajedno sa grupom odabranih hrabrih ljudi, uz veliku podršku fabrike automobila „Zastava” iz Kragujevca, krenuli smo 14. februara 1975. u neistražene i teško pristupačne krajeve tajanstvenog afričkog kontinenta putevima kojima niko pre nas nije prošao. To dugo putovanje kroz Afriku, a posebno prelazak preko opasnog bespuća Sahare, predstavlja najveće iskustvo koje sam ikada imao.
„Bio je to događaj koji je zainteresovao ne samo ljude iz sveta automobilizma, već i najširu javnost, ali je potom decenijama bio zaboravljen”, kaže Milan Rakočević, koji je jedini sačuvao na svom tavanu filmski zapis o ovoj avanturi. Zahvaljujući otkriću ovog sačuvanog filma, 2009. godine, Novica Marković, zaljubljenik u „zastavu”, objavljuje članak sa prilozima koji je osvojio internet forume, a televizijski voditelj Mirko Alvirović 2015. godine pokreće sećanje na taj događaj u emisiji povodom 40 godina od početka ove ekspedicije. Prvo izdanje knjige „U srcu Afrike” objavljeno je 2020. godine.
Milan Rakočević je 1971. godine putovao nekoliko meseci po Sahari i poželeo da se ponovo vrati na ovo mesto.
Rakočević je učestvovao i na reli trkama u šampionatu Jugoslavije kao suvozač Branka Nađa. Kada je „Crvena zastava” iz Kragujevca počela da proizvodi novi model automobila „zastava 101”, Rakočević je postao član sportskog tima fabrike i sa Nađem pobeđivao na gotovo svim relijima. A da bi zamisao o avanturi i putovanju kroz Saharu bila ostvarena, morao je postojati još neko dovoljno neustrašiv i „zagrejan” za ovu stvar. Bio je to neponovljivi Branimir Perić Džo, kome je i posvećena ova knjiga.
„Džo je jedne večeri doveo u moj stan jednog finog, elegantno odevenog gospodina, koga je predstavio kao direktora u fabrici „Crvena zastava” u Kragujevcu. Bio je to Dragan Drakulić, direktor komercijalne službe. Odmah sam posegao za slajdovima i počeo priču o neverovatnim predelima ubeđujući uvaženog posetioca da na planeti ne postoje lepši pejzaži od onih koji se kriju usred Sahare. Posle nekoliko dana uporni i neumorni Džo je javio da ga je gospodin Drakulić zvao i rekao da ima dobrih izgleda i obznanio da su u fabrici „Crvena zastava”, zahvaljujući tadašnjem generalnom direktoru Prvoslavu Rakoviću, ozbiljno zainteresovani za naš plan. Naložio nam je da što pre izradimo itinerer i troškovnik puta. Njegovo poverenje nije bilo zasnovano samo na mojoj vatrenoj priči o Sahari, već više na ugledu koji je Džo imao u svetu automobilizma u Jugoslaviji, a i van nje”, seća se Milan Rakočević.
Konačni itinerer bio je Jugoslavija-Grčka-Egipat-Sudan-Uganda-Kenija-Tanzanija… Kilimandžaro. U knjizi je uz obilje fotografija dat i detaljan plan puta sa troškovnikom.
Ovo je dakle samo početak, samo uvod u nesvakidašnju priču, a sve ostalo je istorija. Putešestvije koje obiluje toliko neverovatnim događajima, suočavanjima sa problemima, snalaženjima u ratnim područjima i pustinjskim uslovima, da su se i sami učesnici dugo pitali kako su uopšte ostali živi. Ekspediciju su pored arhitekte Milana Rakočevića i automobilskog asa Branimira Perića Džoa činili i reditelj Branko Baletić, fotoreporter „Ilustrovane Politike” Mile Jelesijević, organizatorka Ginka Milinković, automehaničari Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov, kamerman Bratislav Grbić, novinar „Ilustrovane Politike” Dušan Sekulić, Joža Vlahović („Vjesnik”), i Bogdan Šekler, novinar „Borbe” i „Večernjih novosti” i lekar ekipe.
