“Blizu dvora gle meneka, a na vrati ono ko je? Mila moja mene čeka – čekas i sad, zlato moje?”
Stihovi su Branka Radičevića, iz pesme “Noć pa noć”. Sremski Karlovci su obeležili njegov život, a kuća u kojoj je živeo i dalje stoji stamena i ponosita.
Iako je rođen u Slavonskom Brodu, Karlovci su imali veliki uticaj na pesnika. U kuću koju je sagradila nemačka porodica Auer, prijatelji Brankovog oca, u kojoj je Branko živeo tokom svojih gimnazijskih dana, primila nas je sadašnja vlasnica Biljana Đorevska.
-Kada je Branko trebalo da krene u gimnaziju, 1836. godine, on je došao u kuću ne kao klasičan podstanar, već kao prijatelj. Ima podataka u gimnazijskom delovodniku da je živeo baš u ovoj kući. Nisam još ispitala koliko se vlasnika promenilo, ali mi smo kuću kupili 2002. godine- rekla je Biljana.
Kuću su zatekli u drugačijem stanju, bez detalja koji bi je oplemenili, pa su se Biljana i njena porodica potrudili da vrate duh prošlih vremena. Nameštaj koji je u spavaćoj sobi Branka i njegovoj radnoj sobi nije autentičan, naglašava Biljana, ali je svaki detalj urađen sa mišlju da se vratimo u romantičarsko doba. Neke zidove Biljana čak nije dozvolila da budu popravljeni, već ih je ostavila u svom stanju
-Zapamtila sam šta mi je jedna moja drugarica rekla kada je prvi put došla- “Ja kad bih živela ovde, ja bih samo išla kroz sve sobe i tako bih se osećala svečano!”. Ja nemam takav osećaj, valjda zato što živim u njoj i nije ni pravljenja kao muzej, ni otvorena za turiste- izjavila je Biljana.
Brankova radna soba “krije” i zapisan raspored časova i crtež konja, zatvoren kako ne bi bio oštećen. Biljana čeka da se sve završi sa pandemijom, kako bi se proverila autentičnost rukopisa i crteža.
I Biljana se godinama opirala otvaranju svojih vrata za posetioce, zadržavajući svoju privatnost i deo istorije koji ima za sebe. Kada su se deca razišla, odlučila je da dozvoljavanje ulaska i “nije loša zanimacija za jednu penzionerku”. Spremila je jedan deo kuće, pretvorila ga u apartman i turisti su počeli da dolaze oduševljeni autentičnim i nesvakidašnjim prostorom. Vrata su uvek otvorena za turiste i sve one koji žele da trenutke provedu u Sremskim Karlovcima.
Kuća je bila i u programu obilaska znamenitih kuća, a onda se dogodila pandemija.
Biljana je iskoristila deo Brankove radne sobe, kako bi izložila svoju kolekciju starih svadbenih fotografija, koje sakuplja već godinama.
U vinskom podrumu, sa funkcionalnim bunarom u centralnom delu, svoju zamisao da hladne zidove greje kamin, realizovala je Olja, Biljanina kćerka. Pun artefakata, poput kolica za lutke stare 100 godina, podrum kao deo lične muzejske postavke, služi i kao svečano mesto za razne prilike.
-Zanimljiva priča je o ovom šahu. To je šah od Oljinog dede ili pradede, koji je stajao u nekoj fioci. Kada sam sve ovo opremala, rešila sam da ga izložim, kao detalj na stolu. U prvoj grupi koja je došla bio je jedan gospodin koji me je pitao da li sam znala da je Branko Radičević voleo da igra šah. Ja to nisam znala. Čak se za vreme Brankovih dana održava turnir u šahu. Koje su to zvezde nama javile da mi stavimo baš šah tu- nasmejala se Biljana.
Ivona Karan
