Glumac Nenad Jezdić sinoć je prekinuo predstavu „Knjiga o Milutinu“ u Zvezdara teatru kako bi jednom gledaocu iz publike rekao da spusti telefon i prestane da snima.
View this post on Instagram
Predstava „Knjiga o Milutinu“, koja je danima unapred rasprodata, sinoć je pobrala desetominutne stajaće ovacije u Zvezdara teatru, nakon čega je glumac podigao šajkaču visoko ka nebu, dodavši tihe reči publici – „Budite u miru“.
Ipak, put do tih ovacija obeležio je neočekivani incident. Fantastični Nenad Jezdić, u ulozi šumadijskog seljaka u kultnoj monodrami, proveo je publiku kroz stradanja srpskog naroda u tri rata, balkanskim i Prvom svetskom ratu. Međutim, dok je na sceni oživljavala bolna istorija, jedan muškarac u trećem redu odlučio je da prkosi svim pravilima pozorišnog bontona.
Sukob Milutina i „moderne gospode“
Iako je pre početka predstave publika više puta zamoljena da odloži telefone, muškarac je snimao monodramu, ignorišući svetlost ekrana koja je smetala i glumcu i ostalim posetiocima. Posle prvih pola sata, Jezdić je pokušao da mimikom opomene muškarca, ali on nije mario. Onda mu je sa pozornice doviknuo: „Skloni to iz ruke!“
Jezdić je pucnuo prstima, još u ulozi, pokušavajući da spasi dostojanstvo trenutka, ali bahatost je pobedila. Naposletku, taj srpski seljak, sa šajkačom, sa bine, bio je primoran da se obrati muškarcu rečima: „Spusti to odmah!“
Ono što je prisutne ostavilo u šoku jeste reakcija muškarca koji se na ovu opomenu, nasmejao! Tek nakon što mu je neko iz publike ledenim šapatom dobacio da nema snimanja, on je zaozbiljno shvatio stvar i spustio telefon, prenosi Telegraf.
Šta je Jezdić rekao o Milutinu i nama
Ova monodrama, rađena prema romanu Danka Popovića, od premijere 2021. godine ne prestaje da izaziva katarzu kod publike. Sam Jezdić je, povodom 150. izvođenja, objasnio dubinu ove uloge i razlog zašto su tišina i poštovanje neophodni.
– Shvatio sam to promišljajući o Milutinu i u njegovo ime, politici zaborava prepušteni smo sopstvenom površnošću ili nečijim realnim politikanskim promišljanjem. Iz njenog nestajanja rađa se kultura sećanja, kako nedavno reče jedan istoričar.
Kultura i ideja je, danas i oduvek, neophodna našem narodu i našem trajanju. Vodilja koja je nedostajala kao uzor i obrazac u svim našim iskušenjima i padovima, naše sopstvene istorije. U toku predstave vaskrsava plemenita prostodušnost, čast, poštenje, mudrost, realna hrabrost, čojstvo i doslovce sve vrline koje generacije posle solunaca bojažljivo i sa setom samo spominju, uz žal što ih više nema – rekao je jednom prilikom Nenad Jezdić.
Glumac je istakao da je Milutin svedočanstvo herojstva, ali i našeg kolektivnog stida.
– Takođe osećam i jednu meru kolektivnog stida i poniženja, što nam je toliko dugo trebalo da se Milutin oglasi iz pozorišnog mraka i mraka našeg autošovinizma. Voleo bih da postoji neka druga i jasnija reč od ove jer je dosta koriste razni, pozivajući se na svoj patriotizam.
Pobožna tišina i neverica, suze u publici kada se izgovore sudbine, imena, brojnost i mera srpske žrtve ukazuju mi na to da i publika, a i ja kao tumač te i takve sudbine, zapravo zajedno prolazimo kroz jednu meru katarze i želje za ponovnim sticanjem stvarnog identiteta koji nam pripada i koji se tako jeftino zagubio u našem novijem trajanju.
Milutin u svakom trenutku svog vojevanja ratnog, životnog i duhovnog ispred sebe, iza sebe i pored sebe ima i gleda u čoveka i ne veruje da je čovek čoveku toliko nečovek i dušman – rekao je proslavljeni glumac.
Nažalost, ovo nije prvi put da se Jezdić bori sa nevaspitanjem. Sličan incident dogodio se u martu 2024. godine, kada je jedna gospođa u publici gotovo tokom celog izvođenja koristila telefon, primoravši glumca da reaguje i podseti na osnovna pravila ponašanja u hramu kulture.
