EVO KOJI GRAD U VOJVODINI DOBIJA AERODROM Pista od 1.200 metara za povezivanje sa EVROPSKIM CENTRIMA! Vojinović za NS Uživo: Aerodromi treba da budu kritična infrastruktura koja indirektno zarađuje. Vojvodina je puna vazdušnih luka

Grad Kikinda stavio je na javni uvid, do 16. marta, plan detaljne regulacije aerodroma čija izgradnja je planirana jugozapadno od Kikinde, neposredno uz državni put Ib reda broj 13, na pravcu ka naselju Bašaid.

Orijentaciona površina kompleksa iznosiće 10,51 hektara, sa poletno- sletnom stazom dužine 1.200 i širine 30 metara. Za kompleks aerodroma je izrađena tehnička dokumentacija, na nivou idejnog i glavnog projekta.

Kako je pojašnjeno u dokumentu, postojeći aerodrom u Kikindi, Drakslerov salaš, ne služi za prevoz stanovništva, već ima sportsko-poljopivrednu namenu. Pošto ima travnatu pistu, ne ispunjava uslove za odvijanje civilnog putničkog saobraćaja. Osim toga, njegov dosadašnji način korišćenja nije doneo očekivani transportno-ekonomski efekat.

Povezanost severa sa jugom i regionom

Ukoliko se izgradi, dogradi i modernizacije aerodrom Kikinda se može uključiti u sistem destinacija regionalne turističke i poslovne ponude i time bi dobio višenamensku funkciju, odnosno privrednu, sportsku, turističku i poslovno – putničku. To će doprineti kvalitetnijem unutar i inter-regionalnom povezivanju, posebno sa Rumunijom i Mađarskom, što će pozitivno uticati na privredne aktivnosti i na bržu distribuciji sirovina, gotovih proizvoda, opreme ali i na razvoju turizma.

Značaj izgradnje novog kikindskog aerodroma ogleda se i u povezivanje Severnobanatskog regiona sa aerodromima u Nišu, Vršcu, Beogradu, Podgorici, Tivtu i u zemljama istočne Evrope. To bi značio mogući rast prometa usluga avio-taksi saobraćaja, čarter i redovnih letova u regionu, dodatne prihode od servisnih, remontnih i usluga opsluživanja aviona drugih prevoznika, mogućnost prevoza robe sa kratkim rokom isporuke, poput ekspres pošte, potom organizaciju sportsko-turističkih i drugih profitabilnih manifestacija.

Potencijal aerodroma uticao bi na razvoj privrede

Regionalni prostorni plan Vojvodine do 2035. godine između ostalog, definiše i razvoj vazdušnog saobraćaja u pokrajini. Civilni aerodromi planirani su kod Novog Sada, na Čeneju, u Vršcu i Subotici, i to, kako je navedeno, kao čvorišta u regionalnom sistemu vazdušnih luka, prvenstveno za putnički saobraćaj (čarter letove) manjih aviokompanija. Autori prostornog plana Vojvodine konstatovali su i da u prethodnom periodu od 2011. do 2020. godine nije bilo značajnijih pomaka u realizaciji regionalnih vazdušnih pristaništa (Novi Sad, Sombor, Vršac i Subotica), niti je realizovana prenamena, restruktuiranje vojnih aerodroma (Sombor, Kovin, Bela Crkva), a izostala su i ulaganja u sportske aerodrome, značajne za turističku i poslovnu ponudu Vojvodine. Do 2025. godine prioriteti su formiranje civilnog aerodroma Novi Sad – Čenej i rekonstrukcija aerodroma Vršac, odnosno to je planirano u prvoj fazi sprovođenja plana. U kasnijem periodu, posle 2025. godine, prioriteti su obnova i osavremenjavanje aerodroma u Pančevu i u Zrenjaninu (Ečka).

Veliki potencijal za taj deo Vojvodine predstavlja mogućnost korišćenja avio-usluga za privrednike s teritorije grada, što bi Kikindu povezao s evropskim centrima i pokrenuo lovni i seoski turizam i ujedno uticao na razvoj privrede.

Srbija trenutno ima sedam međunarodnih aerodroma sa IATA oznakama (Internacionalana asocijacija za vazdušni saobraćaj). Takođe, postoji 18 aerodroma sa dozvolom za korišćenje, namenjenih za obavljanje javnog avioprevoza ili obuku pilota, od kojih je osam u Vojvodini. Kao najopremljeniji se izdvaja aerodrom Vršac, s asfaltnom pistom dužine 1.000 i širine 25 metara, koji je osposobljen za regionalno letenje vazduhoplova manjeg kapaciteta i veličine, školovanje pilota, održavanje vazduhoplova, avio-taksi, poljoprivrednu avijaciju i pružanje usluga iz vazduha. Ostalih sedam nalaze se u Kikindi, Novom Sadu(Čenej), Pančevu, Sremskoj Mitrovici (Veliki Radinci), Subotici, Zrenjaninu (Ečka) i Vojki

Vojinović: Aerodromi treba da budu kritična infrastruktura koja indirektno zarađuje

Za portal NS Uživo o značaju manjih aerodroma, a pre svega kikindskog, govorio je Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik portala Tangosix.

-Ponovno pokretanje rada aerodroma Kikinda svakako bi bila pozitivna stvar u širem kontekstu potrebe za postojanjem ne samo “velikih, već i “malih” aerodroma”, kao vida saobraćaja koji je najbrži, najbezbedniji i najpraktičniji od svih. Kada se postavi na taj način, priča se o filozofiji privatnog ili državnog ulaganja u osnovnu saobraćajnu infrastruktru, kao što su to putevi ili auto-putevi. Aerodromi treba da budu kritična infrastruktura koja indirektno zarađuje- kaže Vojinović.

Naš sagovornik ističe da je geografska pozicija takođe bitna kod ovog vida saobraćaja i da je konkurencija Kikinde pre svega aerodrom Subotica, koji već postoji, i dodaje:

– Poslednje razmatranje potencijala su već postojeći u Subotici i Zrenjaninu, dobro razvijeni mali aerodromi koji su prilično dobro rukovođeni. Da je inicijative država bi uložila u svete male aerodrome, koliko je potrebno, da se oni osposobe za neki “srednji” nivo operacija, da ta investicija nije isplativa, niti treba da bude, i da se nađu državni ili privatni operateri tih aerodroma i da oni tek kada imaju funkcionalan aerodrom posle nekoliko godina dokažu da to ima direktnog ili indirektnog smisla na zajednicu.

Mali aerodromi su bili namenjeni za aeroklubove

Vojinović je dao primer manjih aerodroma na hrvatskom primorju, u Zadru i Puli, koji su finansirani od strane lokalnih samouprava i turističkih zajednica samo kako bi dovodili turiste. Ti mali aerodromi kao biznisi ne zarađuju direktno pare, ali dovode stotine hiljada turista koji indirektno u svim tim opštinama troše novac.

-Indirektni uticaji mogu postojati ukoliko u toj regiji ima turizma i poslovanja. Mali aerodromi su bili namenjeni za aeroklubove u bivšoj Jugoslaviji, koji su bili finansirani od strane vojske, ne bi li bili rezervna komponentna oružanih snaga u nekom konfliktu. Tako je nekada bilo. Država je u poslednje vreme ulagala u njih, što je pozitivno, a ono što je činjenica je da tih aerodroma sa travnatim površinama ima mnogo. Tu je Sremska Mitrovica, Subotica, Kikinda, Zemun Polje, Vršac. Vojvodina je puna aerodroma- naglašava Vojinović.

dnevnik.rs/nsuzivo.rs