“Hazarski rečnik” Milorada Pavića ima poseban značaj za Novi Sad jer je upravo knjiga napisana u gradu koji je danas Evropska prestonica kulture.
Staraoc ovog remekdela srpske i svetske književnosti bio i profesor srpske književnosti na Filozofskom fakuletetu u Novom Sadu od 1974. do 1990. godine kao i dekan tog fakulteta od 1977. do 1979. Baš u tom periodu nastaje i delo koje srpsku književnost na najbolji način promoviđe u svetu.
Upravo “Hazarski rečnik” koji je pisao u gradu poznatom i kao srpska Atina, Paviću je doneo svetsku slavu. Knjiga je do sada prevedena na preko 30 svetskih jezika, a zbog nje mu je dodeljena i Ninova nagrada. Ovo Pavićevo delo obeležilo ga je i kao začetnika srpke postmoderne i jednog od prvih tvoraca hipertekstualne proze.
Koliki je značaj “Hazarskog rečnika” kako za srpsku tako i za svetsku književnost govore svedočenja Pavićevih savremenika širom sveta. Tako je, Filip Tretjak u Francuskoj ovo delo nazvao prvom knjigom 21. veka, dok je španski izdavač knjigu najavio kao prvi roman 21. veka.
Nemački izdavač reklamirao je “Hazarski rečnik”, nazvavši ga srećnim događajem u književnosti, koji se dešava jednom u sto godina. Robert Kuver je prvi u Njujork Tajmsu nazvao Pavićevo delo hipertekstualnim, i svrstao ga u pisce koji stvaraju u nelinearnom, interaktivnom ključu. Takođe, New York Times Book Review izabrao je ovo Pavićevo delo za jednu od 8 najboljih knjiga u 1988.
Kako je govorio Pavić o Hazarskom rečniku
“Hazarski rečnik” napisan je u obliku rečnika ili leksikona, a sastoji se od tri dela: “Crvena knjiga”, “Zelena knjiga” i “Žuta knjiga”. Sve tri knjige bave se istom problematikom, problematikom Hazara i sve tri su islamski, hrišćanski i jevrejski rečnik o hazarskom pitanju. Roman se može čitati na više načina, a o čemu je pisao i sam Pavić:
“Ono se može čitati onako kako se koriste rečnici. Postarao sam se da se svaka od odrednica može čitati pre i posle svake druge odrednice…
Radeći na CD ROM-u „Xazarskog rečnika“ kompjuterski stručnjaci su izračunali da postoji oko dva i po miliona načina čitanja ove knjige. Tek preko te brojke čitalac će moći da se vrati na nečiju ranije već korišćenu stazu čitanja. To je, naravno, samo jedan primer „nelinearnog pisma” – dakle književnog postupka koji izbegava linearnost jezika. Čemu sve to? Odgovor je jednostavan, ali rešenje problema nije.”
nsuzivo.rs
