Dokumentarna izložba “Borci za život pred slugama smrti”, posvećena stradanju lekara tokom racije 1942. godine, otvorena je u Tribini mladih, Kulturnog centra Novog Sada. Zainteresovani sugrađani imaće priliku da pogledaju izložbu do sredine februara.
Na izložbi su predstavljene biografije 29 doktora i doktorki koji su svoje živote izgubili u Novom Sadu i okolini tokom 23 dana stradanja u januaru pre 81 godinu.
-Vrlo su česti primeri gde su čitave ulice i čitave porodice “očišćene” i da nije imao ko da svedoči da su ti ljudi postojali. Pre 10 godina započeli smo program Ledena tišina, da treba da ponudimo nešto i ispravimo nepravdu, jer se dugo ćutalo o tom zločinu. Fokus izložbe je personalizacija žrtva, kako bi današnji čovek mogao da se poistoveti s njima i da se ne posmatra zločin kroz brojeve- istakla je Sunčica Marković, pomoćnik direktora KCNS.
Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, naveo je da “Jevreji imaju jednu izreku- ako jedno ime spasimo od zaborava kao da smo spasili celo čovečanstvo”.
-Mi u našoj istoriji imamu tu nesrećnu mogućnost da na stotine scenarija i filmovima možemo da napravimo o ovakvim ljudima i događajima. Zato su ovakve izložbe bitne, jer nam pomažu da dođemo do istine, da ispliva na svetlost dana i da dođe do pravde. Naše žrtve nisu ništa manje od drugih. Svi ti ljudi zaslužuju našu molitvu i sećanje- reči su Kuzmanovića.
Na otvaranju izložbe obratio se i lekar Dušan Lalošević, sa Medicinskog fakulteta i delegat Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva.
-Decenija se bavimo istorijom medicine i mnogo toga smo do sada uradili. Mi smo svi odrasli na tome da znamo šta je racija i to za nas nije bio eufemizam, već najtragičnija scena iz Drugog svetskog rata. Moj zadatak je da vama prikažem rad lekara u to vreme. Tada su lekari studirali u Budimpešti i u Beču, a neki u Bratislavi. Ti lekari su bili mnogo sposobniji nego mi danas i bili su porodični lekari. Znali su stanovnike svog naselja, njihove bolesti i socijalne probleme. I na kraju krajeva, ako lekar na svet donese neko dete on je više nego član porodice. U tome je tragedija ovog pogroma lekara- izjavio je dr Lalošević.
Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, naglasio je da ovo nije bio nimalo lak projekat.
– Kada smo krenuli u posao videli smo da imamo pet biografija i stali smo na brokju 29, a ja mislim da će ih biti još više kada produbimo naša istraživanja. Ova izložba nije konačno slovo, ona je poziv mlađim istraživačima i istoričarima da se bave i ovim segmentom strada civilnog neboračkog stanovništva pogroma 1942. Iza ovoga stoji osnova za jedan dobar doktorat. Zamislite da u tri nedelje danas izgubimo 29 lekara na području Južnobačkog okruga i to nikada ne bismo mogli da nadoknadimo. Uz podršku Grada Novog Sada možemo realizovati ovakve stvari- dodao je Đurđev.
Izložbu je otvorio zamenik gradonačelnika Igor Crnobarac uz reči da izložba “Borci za život pred slugama smrti” treba da služi kao opomena i podsećanje na ledene januarske dane 1942. godine.
-Ove godine se navršava 81 godina kako su Srbi, Jevreji i Romi stradali od strane mađarskih okupacionih snaga na teritoriji tadašnje okupirane Bačke. Tada su proglašeni krivima zbog toga što su govorili pogrešnim jezikom, pogrešnom se bogu molili, pogrešno se izjašnjavali. Negovanjem kulture sećanja svih ovih nevinih stradalnika naš grad i država šalje snažnu i nedvosmislenu poruku da se ovakve stvari ne smeju dogovoditi i da ne smeju da se ponove. Te stvari nam pomažu da bolje razumemo sadašnjost- tvrdi Crnobarac.
nsuzivo.rs
Šteta što isti taj “profesor” Lalosevic radi na proterivanju mladih lekara jer ne žele da se učlane u njegovu stranku