Foto: NS Uživo
Marko Louis, sin legendarnog Ljubiše Stojanovića Luisa, muzičar, kompozitor, tekstopisac nalazi se već dugi niz godina na muzičkoj sceni. Poznat po svojoj harizmi i specifičnom muzičkom stilu koji je doneo novi zvuk na ove prostore, nastupio je sinoć pred novosadskom publikom u okviru trećeg programskog luka Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022, pod nazivom “Zastave Budućnosti”.

Marko je poznat kao harizmatičan i optimističan umetnik, koji svojim pesmama ume da prenese neverovatnu energiju publici a posebno je privukao pažnju svojim posljednjima albumom “Sloboda” koji je objavljen u jeku pandemije.

– Na kraju smo svi na jednoj zastavi i svi smo spojeni tako da zastave budćnosti prestavljaju jednu zastavu – a to je ljubav!

Foto: NS Uživo

Kada se spomene Novi Sad, koja je vaša prva asocijacija?

Exit, definitivno. Pokušavam da nije, ali ipak jeste, jer mene to jako veže za Novi Sad. Exit za mene predstavlja neki mikro-makro kosmos za sebe, a opet Novi Sad kada dođeš van Exita ima neki svoj filing i svoj vajb jer su to dva posebna sveta: Novi Sad kada je Exit i Novi Sad kada nije Exit.

Zašto volite novosadsku publiku?

Najviše volim novosadsku publiku. Evo baš ovde, na ovom mestu je na neki način sve počelo. Moja prva tri solistička koncerta bila su ovde kod Firčija u studiju. Nisam znao šta me očekuje tada. Mislio sam u sebi, šta ako ne bude ljudi i ne bude sve puno, ali je bilo zaista jedinstveno, jer ovo mesto “Kineska četvrt” ima dušu. Sada sam prvi put ovde od kada je obnovljena, nadam se da se nije izgubila duša koju je nekada imala, ali mi se jako sviđa ova kombinacija sređenog i nesređenog.

Vaša muzika je baš specifična, donela je novi zvuk na ove prostore. Odakle crpite inspiraciju? Koju vrstu muzike slušate u slobodno vreme?

Sve što sam ikada slušao i svirao uticalo je na mene, nekako je najbitnije ono što slušaš u pubertetu – to je neka hip-hop muzika, soul, RNB i pored toga ono što periferno pokupiš preko roditelja što je kod mene stvarno izraženo, i ta ciganska i etno muzika. Nakon svega toga dolazi latino mutika koju sam ja dosta dugo slušao, takođe arapsku i indijsku muziku, ali na kraju kada sve to upiješ počeneš da crtaš i iskoristiš sve boje koje imaš i ne postavljaš sebi granice.

Obrađujete i pesme svog oca, čuvenog Luisa, da li i u budućnosti planirate da radite isto?

Mnogo sam se pozabavio obradom njegovih pesama, na mom prvom albumu na Srpskom koji se zove “Beskraj” obradio pesmu “Cveće cafnalo” kao i pesmu “Doviđenja”, pesmu “Neverno plavo oko” smo moja i sestra i ja obradili zajedno na njenom albumu. Planiram da nastavim sa tim i plan mi je da obradim sve one pesme koje nisu bile toliko popularna, koje nekako mislim da su zaslužile da dođu do publike.

Foto: NS Uživo

Kako opisujete vaš muzički stil i koja je to poruka koju nose vase numere?

Najviše volim da neko drugi to opiše umesto mene, ali eto neka bude kombinacija soula, etno stila i world mjuzika i volim da me sve inspiriše. Kada je u pitanju poruka mojih numera to je veoma široko, ja volim da svojom muzikom inspirišem druge autore koji napišu tekstove za mene. Maja Radivojević je na primer unela dosta poezije u moju muziku sa druge strane opet imam  neke angažovane tekstove, ali nekako se najiskrenije osećam iako sam imao srećno detinjstvo i srećan život najviše me inspiriše tuga, bluz i tužne pesme. Jako volim da pevam o tome i možda sam eto bio tužan u prošlom životu.

Napravili ste i album sa dečijim pesmama, kakvo Vam je to iskustvo donelo?

U početku sam planirao da obradim neke dečije pesme ali eto nastalo je 7 potpuno novih dečijih pesama na mom prvom dečijem albumu “Ja se zovem slon” i namerno kažem prvi jer planiram da uskoro nastavim sa komponovanjem dečijih pesama. Reakcije su prelepe imali smo i predivan koncert u Tršiću na dan deteta i tim povodom smo svirali i pevali ispred velikog broja dece i njihovih roditelja.

Ognjen Medić

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments