FOTO: TOMISLAV MATOVIĆ PRIVATNA ARHIVA / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE/BLIC.RS
Skoro dvestotine škola u Beogradu dobile su identičan mejl sa dojavom o podmetnutim bombama, a slično se dešava i u drugim institucijama poslednjih nedelja širom Srbije. Tad najveći teret pada na onima koji te dojave proveravaju, zavlačeći se u svaki ćošak da potvrde ima li ili nema pretnje. Jedan od njih je Tomislav iz Novog Sada.

Novosađanin Tomislav Matović, jedini je demonter bombi i eksplozivnih naprava u celoj Srbiji. Kao šef Odseka za operativnu forenziku u PU Novi Sad, više od trideset godina ovaj čovek odlazi na posao znajući da nema pravo ni na jednu jedinu grešku! I još uvek ne može u zasluženu penziju, jer nema ko da ga zameni.

Gostujući u podcastu Bukvalno, ovaj čovek ispričao je kako izgleda odlaziti na posao više od 30 godina, znajući da nemate pravo na grešku. I, i dalje to priča, sa osmehom.

Foto: Screenshot /YouTube

– Nikada nisam voleo hemiju, fiziku i matematiku, ali nakon srednje škole Unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, pre više od 30 godina, otišao sam na obuku za tako reći kontradiverziju. Prvo mi je bilo jako čudno otkud ja uopšte u svemu tome, ali veoma brzo me je zainteresovalo i praktično, od tada svakoga dana i dalje učim – priča Matović o svojim počecima.

“Ovaj posao je mračan, ali ja ga okrećem na šalu”

Trideset godina kasnije, i nakon skoro svih sakupljenih sertifikata FBI-ja i ostalih vodećih svetskih službi u ovoj oblasti, Matović kaže da i dalje voli svoj posao, iako je odavno ispunio uslov za odlazak u penziju. Iako ne zna šta će mu svaki radni dan doneti kao ni koliko će trajati.

– Prva naprava koju sam trebao demontirati zapravo mi je bila i najstrašnija. Jer sada je trebalo primeniti sve što sam naučio. Naravno da me je bio strah. Ja kažem, možda se i danas ja bojim više od svih ostalih jer znam šta je to. Ovaj posao je u suštini mračan, ali ja se zaista trudim da uvek budem nasmejan i okrenem sve na neku šalu. Ali baš i nije uvek – iskren je Matović.

Kada smo kod šale, Toma Matović kaže da u svakodnevnom poslu sa demontiranjem bombi, ima svoje male rituale.

– Često me pitaju, da li i šta kažem kada priđem bombi? Jer se neko krsti, ima svoje već korake… Ja uvek objasnim kolegama da je bomba ženskog roda i kada joj priđem, pomazim je i kažem sada će mo mi zajedno da radimo, na šta se svi uvek nasmeju – kroz smeh kaže i Matović.

FOTO: TOMISLAV MATOVIĆ PRIVATNA ARHIVA / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE/BLIC.RS

Kaže da je vremenom naučio da kontroliše strah i da nema toga što bi ga omelo da dođe u situaciju da ugrozi svoj i život svojih kolega. To je učio godinama, ali uspeo.

Na svaku dojavu o bombi mora da izađe

Na pitanje šta njemu i kolegama predstavljaju dojave o bombama koje su, možemo reći loš trend već godinama, Tomislav Matović kaže da je to zapravo noćna mora i za njih i za građanstvo.

– Na svaku moramo da izađemo jer nikada ne znamo da li je prava ili nije. Kažu lažna dojava, a dok dođemo do toga da je objavljeno da je lažna mi moramo da ispraznimo i detaljno pregledamo čitave sudove i škole, koji su najčešća meta – kaže Matović

Na pitanje da li je bilo i onih dojava koje nisu bile lažne, ovaj demonter odgovorio je potvrdno.

– Sreća je zaista što za te preglede imamo dosta dobro obučene ljude, pa danas to sve ide brže, ali taj sud je više dosadio i Bogu i narodu. Pa znate li vi koliki su to troškovi pražnjenja samo jednog dana i odlaganja na primer 20 suđenja zbog te provere? I na kraju su opet sudovi ti koji su blagi prema počiniocima ovih krivičnih dela – kaže Matović.

Pošto je sam u ovom poslu konkretno demontiranja eksplozivnih naprava i radi po celoj Srbiji, ukoliko ste se pitali šta se dešava kada preko 200 škola ima dojavu o bombama kao što je to ovih dana slučaj, Matović je objasnio u ovom gostovanju da se lica mesta moraju obezbediti koliko je dugo potrebno dok on ne stigne. Pa je u tim slučajevima računica, odnosno gubitak onih koji trpe, lako izračunati.

Foto: Screenshot /YouTube

Bombe se postavljaju i u dečije igračke

Prošle godine su u pesku na dečijem igralištu u Novom Sadu, deca pronašla takozvanu “kašikaru” u tegli. I to je kaže Matović najgore što ljudi mogu uraditi u želji da se reše eksplozivnih naprava koje ni sami ne znaju odakle im, da ih bace gde stignu. Druga greška je, što sve što nađu na ulici, žele da ispitaju i pipnu.

– Da, naši ljudi nemaju kulturu da ne diraju sve na šta naiđu na ulici, a bombe se postavljaju verovali ili ne i u dečijim igračkama. I na Detelinari su deca našla neku cev i pokušavala da je izvuku, pa je neki komšija došao da im pomogne, a unutra su bile dve bombe bez osigurača. I kako su ispale, jednu je šutnuo a druga ga ubila nažalost – seća se Matović.

Sedam sati demontirao bombu u banci u Staroj Pazovi

Po svemu sudeči, ne znamo gde se sve i kada ispostavilo da su dojave o bombama bile opravdane. Matović pamti jednu koja je posebno trajala.

– U jednoj banci u Staroj Pazovi demontirao sam neku napravu koja je sklopljena u privatnoj režiji, sa puno selotejpa. I mislio sam da sam završio posao kada sam izašao, ali nije se deaktivirala, pa sam morao da se vratim na još neko vreme, a nije mi se baš vraćalo – kaže Matović.

I na kraju, pored sveg svakodnevnog rizika već 36 godina, opasnosti i neizvesnosti, ovaj čovek voli svoj posao i dalje. Jedino što želi pre nego što stvarno ode u penziju, jeste da obuči nekoga sa istom takvom strašću za činjenjma sveta, bezbednijim mestom za život.

blic.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments