Претрага
Претрага
Close this search box.

NOVA ODLUKA VLADE: “Odmrznuta” cena mleka, zabrana izvoza ostaje

Foto: Shutterstock

Vlada Srbije je na današnjoj sednici “odmrzla” cenu UHT mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, koja je do danas bila ograničena na 128,99 dinara. 

Kako Euronews saznaje, novom uredbom o visini cena osnovnih životnih namirnica, biće ukinuto ograničenje cene na UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, ali će marža na sva UHT mleka biti 10 posto. Produžava se i zabrana izvoza mleka do 31. oktobra. Nova najviša cena kristal šećera biće 109,99 dinara po kilogramu. Menja se i cena svežeg pilećeg mesa, pa će kilogram ubuduće koštati 319 dinara.

Potvrđeno je da se do 31. oktobra produžava uredba o ograničenju cena naftnih derivata, a ukida se odluka o zabrani izvoza dizela.

Podsetimo, Vlada Srbije je Uredbom od 6. septembra propisala maksimalnu maloprodajnu cenu UHT mleka sa 2,8 posto mlečne masti na 128,99 dinara. Istim propisom, bila je promenjena i maksimalna trgovačka marža za sve vrste UHT mleka i smanjena sa 12 na 5 posto. Istom odlukom uvedena je bila uvedena i zabrana izvoza svežeg mleka i pojedinih mlečnih proizvoda do 30. septembra.

Stojanović: Prehrambena siurnost najvažnija

Profesorka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović rekla je za Euronews Srbija da se odluka o ograničavanju cena pojedinih namirnica donosi uvek u periodu kada postoje krizni uslovi i kada su države izložene različitim neizvesnostima. Ona napominje da je hrana i politička kategorija i da sve države sveta vode računa o tome da obezbede prehrambenu sigurnost i bezbednost u normalnim okolnostima, a posebno u kriznim uslovima kada dođe do njih.

“Iz istorije je poznato da tri gladne godine moraju nekako da se prevaziđu ako se pojave. To važi i za savremene uslove, jer se vlade različitih zemalja sveta upravo suočavaju sa ovim problemom, kako obezbediti prehrambenu sigurnost, dovoljne količine hrane za vlastitu populaciju. S druge strane, hrana u našem slučaju jeste kategorija koja više pripada segmentu koji je vezan za mogućnost izvoza, a mi kao uvozno nezavisni vezano za osnovne životne namirnice smo mogli da iskoristimo ovu poziciju bolje u okviru regiona, kao snabdevač i kao neko ko može da pomogne susedima u realizaciji svih ovih zahteva koji su vezani za krizne uslove”, smatra profesorka.

Ona je rekla da cene osnovnih životnih namirnica svakako utiču i na inflaciju, čija je stopa u velikoj meri zavisna od rasta cena različite kategorije proizvoda, pa i hrane. Stojanović je rekla da mora da se vodi računa o svim tim parametrima, ali da nikada ne sme da se ispusti iz vida proizvođač.

“Ne mogu se problemi rešavati na način da se vodi računa samo o jednoj strani na tržištu. Važno je šta će biti sa nama kao potrošačima, ali ja kao profesor Ekonomskog fakulteta moram da skrenem pažnju i na pitanje šta će biti sa proizvođačima od kojih u suštini zavisi naša prehrambena stabilnost, sigurnost i bezbednost u narednom periodu. Uredbom Vlada obično definiše maloprodajne i proizvođačke cene. Međutim, u tom lancu snabdevanja kako idete od potrošača koji je ovde očigledno u centru pažnje, unazad, vi ćete doći na kraju tog lanca do proizvođača koji je vrlo nezadovoljan ovakvom reakcijom zbog toga što se ne računa uošte na ekonomske efekte koji su vezani za donošenje ovakvih odluka”, objašnjava profesorka.

Ona napominje da u se okviru cene hleba koji kupujemo i čija je cena propisana državnom uredbom, poljoprivredni proizvođač pojavljuje sa tek nešto manje od 25 procenata u ceni.

“Dakle, od onih 50 dinara koje plaćamo za hleb, onaj ko proizvodi pšenicu dobija svega 13 dinara. Ovakvom vrstom uredbe se, međutim, pre svega vodi računa o potrošačima, a u krajnjoj liniji se vodi i socijalna politika, ali važno je istaći da je hrana i ekonomska i politička kategorija”, ukazuje Stojanović.

Ona smatra da se mere moraju usmeriti i ka proizvođačima i ka njihovim troškovima i ka načinu na koji država može najbolje da im pomogne u ekonomskom smislu, da prevaziđu sve probleme sa kojima se suočavaju i ukazuje da socijalna politika može da se vodi na drugačiji način.

“Trebalo bi ograničiti mogućnost pojava nestašica, kao kod mleka. Tu ima niz otvorenih pitanja – od stočnog fonda koji se kontinuirano smanjuje u proteklom periodu, preko proizvodnje mleka koja očigledno ne zadovoljava sa aspekta primarne proizvodnje odgovarajuće količine koje su neophodne za dalju preradu i izvoza ove namirnice u zemlje regina, pa do načina kako ćemo reagovati u tom segmentu”, kaže profesorka.

Proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom

Proizvođači mleka već duže vreme traže veće otkupne cene, navodeći da su na ivici opstanka, a da je cena litre u maloprodaji tri puta veća od one koju oni dobiju od mlekara. Oni im daju od 30 do 60 dinara, dok po novim cenama potrošačima mleko prodaju za 120 dinara. Poljoprivrednici tvrde da je cena mleka u radnjama godinama bila niska, a da to ide preko njihovih leđa. Sada je podignuta, a oni opet nemaju koristi što njihov proizvod kupci plaćaju više.

Ukazuju da mlekare uvozom mleka u prahu praktično ugrožavaju domaće mlekarstvo, jer nedostatak domaćeg mleka nadoknađuju na stranom tržištu, a tako izbegavaju i obavezu da povećaju otkupnu cenu, jer imaju dovoljno sirovina za proizvodnju. A da je uvoz u porastu, pokazuje podatak da je samo u prvih šest meseci ove godine uvezeno 5.200 tona mleka u prahu, što je za trećinu više nego cele prošle godine.

Farmeri kažu da otkupne cene mleka ne pokrivaju ni 50 odsto proizvodnje, pa da subvencije države koje su namenjene za razvoj i genetsko unapređenje stočarstva koriste za pokrivanje troškova hrane i energenata. Zbog ovog problema, farme u Srbiji se zatvaraju, a krave se šalju na klanje.

S druge strane, iz mlekara navode da se ni maloprodajne cene finalnog proizvoda, nisu ozbiljnije menjale. Ukazuju da je već neko vreme evidentno da je situacija u mlečnom govedarstvu dosta kompleksna i teška, jer je povezana sa širim kontekstom poskupljenja u celokupnom lancu – od primarne proizvodnje (ishrane i uzgoja stoke), preko prerade mleka (konstantnog rasta svih sirovina i logistike) do plasmana.

Euronews.rs

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti