Period okupacije tokom Drugog svetskog rata, predstavlja najtragičniji period u modernoj istoriji Novog Sada. Namere okupatorskog sistema za izmenom demografske strukture u Šajkaškoj i Novom Sadu kao i težnja za fizičkim eliminisanjem Jevreja kako bi se dodvorili svom političkom zaštitniku, Hitlerovoj Nemačkoj, popločale su put ka nezamislivom pokolju koji se dogodio u južnoj Bačkoj tokom 1942. godine.
Ovaj pokolj nedužno, civilnog, neboračkog stanovništva trajao je od 4. do 30. januara 1942. godine a sproveden je u sledećim mestima: Čurugu, Žablju, Gospođincima, Đurđevu, Titelu, Šajkašu, Vilovu, Mošorinu, Loku, Gardinovcima, Srbobranu i Starom Bečeju. Broj ubijenih lica jasno nam govori da ovo nije bila uobičajena policijska racija već ratni zločin zbog čega ga danas opravdano nazivamo pogromom.
Smrt je zakucala i na vrata Novog Sada u vremenu od 21-23. januara. U ta tri dana, Novosađani su ubijani po čitavom gradu, a mesta masovnog stradanja su bila: Kasarna u Ulici Vojvode Bojovića, Miletićeva ulica, Beogradski kej, Uspensko groblje, igrališta NAK-a i Štrand. Nakon oslobođenja priča o Raciji dugo vremena je potiskivana i skrivana. Dolaskom Miloša Vučevića na čelo Novog Sada, posle period loših odnosa između Grada i Eparhije Bačke je završen i uspostavljen je obrazac obeležavanja sećanja na Pogrom koji u punoj meri odaje počast prema postradalima.
Prošle godine, na inicijativu Vladike bačkog, dr Irineja Bulovića i uz snažno podršku gradonačelnika Miloša Vučevića, organizovan je konkurs za idejno rešenje za izgradnju Memorijalnog centra posvećenog žrtvama Pogroma-racije. U godini u kojoj se obeležavalo tužna godišnjica, 80 godina od ovog užasnog ratnog zločina, pokrenut je projekat koji će trajno čuvati sećanje na najtraumatičnije događaje iz istorije Srpske Atine.
U okviru kompeksa i Memorijalni park
Konkurs za idejno rešenje raspisala je Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, a dostavljeno je 9 idejnih rešenja. Stručni žiri odlučio je da ne dodeli prvu nagradu, dok je drugoplasirani autorski tim “Spring studija” Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević i Divna Babović, kojima je pomagao projektantski tim Katarina Crpljenica, Aleksandar Bojanić i Tamara Koneska. Žiri je stao na stanovište, da uz uvažavanje njegovih sugestija , ovo rešenje može u potpunosti da zadovolji zahteve konkursa. U okviru kompleksa Memorijalnog centra, smeštenog u prostoru Kreativnog distrikta, planiraju se tri prostorno-programske celine – objekat Memorijalnog centra, Memorijalni park, kao i prateće uređenje parterne i saobraćajne površine, navedeno je u konkursnom zadatku.
Tri jednako vredne treće nagrade dodeljene su za tri rešenja, Lazaru Pavloviću i njegovim saradnicima Adamu Špeharu i dr Mirjani Sekulić. Osim toga, na trećem mestu je i autorski rad Branka Stanojevića, s koautorima Milenom Strahinović i Sanjom Krstić, a saradnici su im bili Ana Komnenić, Andrea Stanković, Zorica Cvitkovac i Jelena Stojković, dok je prof. dr Slobodan Danko Selinkić bio stručni konsultant. Treću nagradu dobilo je i rešenja autora Miljane Zeković, Slobodana Jovića, Dragane Konstatinović, Bojana Stojkovića, Maria Maleša i Suzane Mitrović, kojima su saradnici bili Katarina Dojčev, Nina Čegar, Julijana Konsatinović i Petar Bajunović.
Realizacijom projekta Novi Sada će napraviti ogroman iskorak u kulturi sećanja
Reč je o najznačajnijem memorijalnom projektu Grada i Eparhije bačke u novijoj istoriji Novog Sada. Kultura sećanja je bitan preduslov opstanka i očuvanja identiteta jednog naroda. Posle decenija i decenija čekanja, sećanje na stravični zločina konačno će dobiti instituciju , koji će trajno sačuvati ali i dalje proučavati sve ono što se tada dogodilo. Lokacija za budući kompleks nije slučajno odabrana. U blizini je jedna od najlepših plaža na Dunavu – Štrand, ali i najveće gubilište tokom izvođenja Pogroma u Novom Sadu. Realizacijom ovog projekta Novi Sada će napraviti ogroman iskorak u kulturi sećanja koji može da posluži kao primer i drugim stradalnim gradovima u Srbiji.
Petar Đurđev
Bravo za Grad i Eparhiju.
Da odlicno ce se uklopiti uz spomenik fasistima kod Linde 🙂