Lista kandidata za poslanike je najpreciznija mapa budućih poteza neke partije. Avalirana menica. Obveznica i putokaz. Na listi koju predvodi Marinika Tepić nalaze se mnogi koji su se obogatili dovodeći Srbiju do prosjačkog štapa. Nedostaju jedino Bojan Pajtić i njegov saradnik Dragoslav Petrović čije se ime našlo na zanimljivom spisku osoba koje su imale milione na tajnim računima u švajcarskoj “Svis banci”

Piše: Milorad Bojović

Lista kandidata za poslanike nije običan dokument. Papir sa spiskom imena nekih ljudi. Lista treba da bude najvažniji akt u političkom predstavljanju neke stranke. Kruna celokupnog višegodišnjeg rada na terenu, promišljanja političkih aktuelnosti i budućih potencijala i mogućnosti za razvoj države, privrede i društva u celini. Najprecizniji putokaz o njihovim stvarnim namerama. O ljudskim i profesionalnim stremljenjima. Lista kandidata za poslanike je avalirana menica koja u idealnim uslovima ističe za četiri godine. Overeni ček koji na naplatu dospeva u sledećem izbornom ciklusu. Garancija koju svojim potpisom overavaju kandidati i obavazuju se da će učiniti sve što je u njihovoj intelektualnoj, ljudskoj i političkoj moći da građani žive bolje. Ona je plan delovanja. Precizna mapa budućih poteza. Priznanica kojom se bespogovorno potvrđuje ozbiljnost proklamovanih namera. Obveznica kojom se stranka zavetuje građanima. Kroz listu se govori o ozbiljnosti. Govori se o budućnim investicijama, novim prugama, fabrikama, bolnicama, školama, vrtićima. Novim auto-putevima, parkovima, fabrikama za prečišćavanje otpadnih voda. Većim platama i penzijama. Rečju – predajom liste se polaže temelj za bolju budućnost. Formiranje liste je prilika da svi građani bez obzira na političku pripadnost, mogu lako da sude o realnosti obećanja i ozbiljnosti i izvodljivosti ponuđenog programa. Jer, prosperitet Srbije predstavlja tačku oko koje ne može biti spora. Za ozbiljne ljude. Imena kandidata ukazuju da li je politika neke stranke ili koalicije brižljivo planirana aktivnost usmerena na razvoj države i dobrobit građana, ili provizorni spisak pogrešnih želja. Lista uvek predstavlja stratešku potvrdu budućih poteza neke vlasti. Dokument iz kog svi građani jasno mogu da vide u šta će biti uložen novac koji uplaćuju u budžet. Kada birači pročitaju listu, mogu da se raduju onome što sledi, ili da strahuju od negativnih posledica koje bi mogle da nastupe. O kakvim posledicama je reč? To najbolje otkriva lista koju predvodi Marinika Tepić. Ta lista predstavlja sve suprotno činjenicama koje smo naveli kao političke definicije na početku teksta. I ujedno ne predstavlja ništa novo u odnosu na 2000, 2004, 2007, 2008. ili 2012. godinu. Na toj listi su svi koji su Srbiju bili doveli do prosjačkog štapa. Svaki građanin kada vidi imena na nihovoj listi instinktivno zatraži vizu za iseljenje, kao što su to radili u vreme kada je najveći broj kandidata s njene liste bio na vlasti. Jedna trećina stanovništva odmah oboli od štitne žlezde, a ostali dožive predinfakrtno stanje. Bajka o demokratiji koja je 5. oktobra 2000. godine bila upakovana u skupi celofan, vrlo brzo je prerasla u najgoru noćnu moru. Već posle godinu dana bilo je jasno da je jedini plan nove vlasti da rasproda sve što su zatekli. I za manje od četiri godine rasprodali su 90 odsto najvrednijih fabrika, a ostale su, kao na hajdučkoj svadbi, raskrčmili uz čestitke i hvalospeve njima podobnih medija. Poslaničke liste stranaka koje su predstavljale vlast do 2012. godine otkrivaju mnogo toga. Najočigledniji podatak jeste da su stranke okupljene u Marinikinoj koaliciji ustrojene po principu nepropusnog filtera. Kako za nove ljude, tako i za nove ideje. Glavni kandidati na listi su ponovo osobe koje duže od dve decenije politiku praktikuju kao aktivnost za bogaćenje i lagodan život. Vladeta Janković, Dragan Đilas, Bora Novaković, Zoran Lutovac, Borko Stefanović, Janko Veselinović, Marinika Tepić, Miroslav Vasin, Srđan Milivojević, Miroslav Aleksić, Sanda Rašković Ivić. Oni se politikom bave samo da bi ponovo nastavili sa starom, dobro isprobanom praksom nekontrolisane alokacije državnih para. Da bi lista bila potpuna nedostaju Bojan Pajtić, Dušan Elezović i Dragoslav Petrović. Petrović je poslednjih dana doživeo svetsku slavu jer se njegovo ime našlo na zanimljivom spisku osoba koje su imale tajni račun u švajcarskoj “Svis banci”. Iznos, koji mediji navode, prava sitnica. U pitanju je 1,9 miliona švajcarskih franaka.

 

Nijedan Novosađanin nije imao nikakve koristi od Petrovićevog Fonda za razvoj novih tehnologija. Niti od političkog angažmana Đilasa, Vladete Jankovića, Marinike Tepić, Vuka Jeremića i Bore Novakovića. Takođe, očigledno je i to da su od njihovog bavljenja politikom građani imali samo veliku štetu

 

Na projektu “Švajcarske tajne“, rade 163 novinara iz 39 zemalja. Petrović je demantovao da je račun njegov. Ali, ko je Petrović? Proslavio se kao Pajtićev glavni saradnik, sekretar za nauku i razvoj i izumitelj Fonda za razvoj novih tehnologija. Prema tvrdnjama medija, od osnivanja fonda do Pajtićevog pada s vlasti, preko fonda je nestalo više od 33 miliona evra, a da u Vojvodini istinski nije pokrenut nijedan pogon novih tenologija. Najdrastičniji primer zloupotrebe je svakako onaj kada je dato preko pola miliona evra za nepostojeću fabriku električnih automobila. Protiv Petrovića su čak podnošene i krivične prijave, ali je reformisano DS pravosuđe, smatralo da je prebacivanje narodnih para u privatne džepove, zakonita radnja. A Petrović nije jedini za kog mediji tvrde da ima deponovan novac na zanimjivim destinacijama. Od Mauricijusa do Hong Konga i Švajcarske. Jasno je. Sve što su radili i planiraju da rade, nema nikakve veze s građanima. Nijedan Novosađanin nije imao nikakve koristi od Petrovićevog Fonda za razvoj novih tehnologija. Niti od političkog angažmana Đilasa, Vladete Jankovića, Marinike Tepić, Vuka Jeremića i Bore Novakovića. Takođe, očigledno je i to da su od njihovog bavljenja politikom građani imali samo veliku štetu. Ali, informacije o postojanju računa s 1,9 miliona franaka na imenu jednog, sporednog funkcionera bivšeg režima ukazuje ko je imao ogromnu korist. I ko bi je ponovo mogao imati ako bi im pare opet došle pod ruku. Navika je druga priroda.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments