U Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu trenutno boravi 13 korisnika – šest žena i sedmoro dece, dok se u proseku godišnje zbrine 110 korisnika, 50 žena i 60 dece, podaci su iz ove ustanove.
Kako za NS Uživo ističe Nada Padejski Šekerović iz Sigurne ženske kuće, po broju prijema i upućivanja na smeštaj, Sigurna kuća ne beleži porast ili pad broja korisnika, taj broj je tokom godina stabilan. Međutim, to ne znači da nema povećanog broja prijava nasilja, jer broj prijava nasilja nije linearan sa brojem korisnika Sigurne kuće.
-Centar za socijalni rad beleži konstantan rast broja prijava nasilja nad ženama. U petogodišnjem periodu, od 2016. do 2020. broj prijava je uvećan za više od dva puta. Brojevi od 1. januara 2021. do juče, 24. novembra 2021. ukazuju da će broj prijava za ovu godinu biti na sličnom nivou kao i prethodne dve godine, a to je oko 2000 prijava godišnje. Nije ni broj pravi pokazatelj, već potrebe žrtava koje mi zbrinjavamo. Kada se žena prijavi za Sigurnu kuću, to nije kraj, nego početak jednog dugačkog procesa izlaska iz nasilja – ističe Padejski Šekerović.
Dodaje da u Sigurnu žensku kuću ne dolaze samo žene koje nemaju drugi vid smeštaja. Nasuprot, njena uloga je da obezbedi sigurnost, egzistenciju, pravnu,ekonomsku,zdravstvenu, pomoć pri zapošljavanju – pri svim fazama izlaska iz nasilja.
-Nasilje zaista najviše urušava žrtve. Uvek moramo da budemo svesni da su i deca žrtve svih oblika nasilja u porodici. Partnersko nasilje pogađa decu jednako kao što pogađa žrtvu, a najčešći povod je rodna diskriminacija. Savet je da žrtva nasilja skupi snage da nasilje prijavi, da joj institucije pruže adekvatnu podršku i zaštitu, a da društvo promeni svoj stav prema ženama i prema žrtvama nasilja u porodici.
Dokle god imamo rodnu neravnopravnost, imaćemo i nasilje u porodici.
Kako podsećaju iz Sigurne kuće prisutan je i problem što se određeni broj žena vrati počiniocu nasilja.Taj procenat varira i potrebno je individualno gledati jer određeni broj žena koji se vartu počiniocu nasilja ponovo potraži pomoć Sigurne ženske kuće ili neki drugi vid pomoći.
-Nasilje neće stati samo od sebe, jer nasilje ima karakter cikličnosti. Ako je neko takvog uverenja da može da udari, ogromna je verovatnoća da će to uraditi ponovo. Ne mora da znači da će se to pretvoriti u hronično-repetitivno nasilje ali je problem u njegovim uverenjima. Problem je u onom što leži ispod „vrha ledenog brega“. Ako je taj „vrh“ bio nasilni postupak koji može biti i jedan šamar, postavlja se pitanje šta je ispod „nivoa mora“? – slikovito objašnjava Padejski Šekerović.
Iz Sigurne kuće apeluju na sve žene žrtve nasilja da nasilnika prijave nadležnim službama, a svoju zaštitu potraže kako u Sigurnoj kući, tako i u drugim ustanovama podrške žrtvama.
Za područje Vojvodine – SOS telefon je 0800-10-10-10, svakog radnog dana od 10 do 20 časova.
nsuzivo.rs
