-Disidentska javnost je podržavala zahtev da smrtna kazna bude ukinuta. Najglasnija ja bila javnost u Sloveniji, ali je protivnika smrtne kazne bilo i u drugim republikama, pa i u Srbiji. Slovenački list “Mladina” je 1983. objavio jednu peticiju protiv smrtne kazne, upućenu Saveznoj skupštini, koju je podržalo preko 1.000 čitalaca, od toga naviše njih, 750, iz Slovenije i 300 iz Srbije. Među potpisnicima su bili mnogi potonji političari, kao što su Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Vesna Pešić, Vojislav Šešelj i drugi- rekao je za NS Uživo dr Ivan Janković, osnivač Udruženja za borbu protiv smrtne kazne 1981. godine i nekadašnji advokat.
Smrtna kazna izbrisana je iz Ustava Republike Srbije 2002. godine. Od tada, svake godine radi se ispitivanje javnog mnenja da li su građani za njeno ponovno vraćanje. Prvo ispitivanje urađeno 2002. godine, dalo je podeljene rezultate- 50 procenata ispitanih građana Srbije bilo je za smrtnu kaznu, a 50 procenata protiv.
Međutim, skoro dve decenije kasnije, 2020. godine, brojke su se promenile. Čak 70 procenata ispitanih građana Srbije bilo je za ponovno uvođenje smrtne kazne, a 30 procenata protiv.
Portal NS Uživo anketirao je naše sugrađane. Anketu “Da li ste za vraćanje smrtne kazne u Srbiji?” videlo je preko 26.000 ljudi. Za vraćanje smrtne kazne glasalo je 7.612, odnosno 80 procenata ljudi, a protiv njenog ponovnog vraćanja samo 1.869 ljudi, odnosno 20 procenata ljudi.
-Razumem emotivne reakcije javnosti nakon izvršenja nekog teškog krivičnog dela, posebno kada su deca žrtve tih krivičnih dela, ali po mom mišljenju smrtna kazna je deo istorije i tamo treba da ostane. U jednom periodu je bila dominantna, reč je o jednoj od najstarijih sankcija i korene povlači iz prvobitne zajednice, kada je odgovor za svako delo bio “oko za oko, zub za zub”. Po mišljenju nauke i stručnjaka krivičnog prava, ona treba da ostane deo istorije- izjavio je za NS Uživo profesor krivičnog prava Joko Dragojlović.
Dragojlović navodi da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta da bi Srbija, odnosno Jugoslavija, mogla da pristupi Savetu Evrope, a to je i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju.
-Zamislite situaciju da se nakon krivičnog postupka naknadno utvrdi da neko lice nije izvršilac krivičnog dela, a nad njim je izvršena smrtna kazna- nastavlja Dragojlović.
Od 50-ih i 60-ih godina 20. veka, smrtna kazna u Srbiji se manje primenjivala, a od 1992. do 2002. godine izrečeno je 19 smrtnih kazni koje nisu izvršene, već su osuđeni dobili zatvorske kazne od 40 godina.
Dragojlović smatra da je jedan od glavnih razloga zašto su ljudi više za smrtnu kaznu dostupnost medija i više se čuje za izvršenje nekog krivičnog dela, jer mediji više o njemu izveštavaju.
-Pitanje smrtne kazne je dosta kompleksno. To nije samo pitanje prava i sankcije, već i etike, morala, filozofije, sociologije. Istraživanja su pokazala da smrtna kazna nema preventivno dejstvo- rekao je Dragojlović.
Autor: Ivona Karan
Smrtna kazna u ovoj nasoj drzavi bi bila zloupotrebljena i opasna,ja sam za vracanje ali tek nakon reforme i usavrsavanja pravosudja
Stopa bilo kog vida kriminala bila bi mnogo manja sa uvodjenjem smrtne kazne.
Ok ,onda dozivotna Jutki i njemu slicnima
Profesor, kao i uvek koncizan, jasan, sa svojim stavom. Jedan od najboljih profesora na fakultetu… Podržavam stav koji je protiv vraćanja smrtne kazne.
Eh,profesore, profesore, ne mogu da zamislim (“Zamislite situaciju da se nakon krivičnog postupka naknadno utvrdi da neko lice nije izvršilac krivičnog dela, a nad njim je izvršena smrtna kazna- nastavlja Dragojlović”). Ko su ti ljudi i kako na tom radnom mestu kada mogu toliko da pogreše ? Da bi se izvršila smrtna kazna valjda je neophodno da se tačno utvrde neke stvari, zar ne ? Ili možda da se počne sa ozbiljnijim kažnjavanjem takvih koji prave katastrofalne greške.
Naravno da je moguce da sudije pogrese, niko nije nepogresiv. Zar nikada nisi cuo da se desilo da je neko ko je nevin (i kasnije se to ispostavilo) osudjen? Sudije su ljudi, moguce je da pogrese.
Čuo sam. Šta se potom desilo sa tim sudijama koji su toliko pogrešili ? Da li si ti čuo da je neki sudija odgovarao ? Ostali da rade i dalje ? Ja pogrešim na svom poslu i snosim posledice a ti ? Sudija sudi po neoborivim dokazima i bez pristrasnosti a na osnovu mnogobrojnih dokaza koje mu predstavljaju nadležne službe i dok se apsolutno sve ne usaglasi po pitanju krivice okrivljenoga ne može biti takve presude.Znači, po mom mišljenju ne može sudija toliko da pogreši jer u pitanju je ljudski život a ukoliko se to ipak desi to nije sudija… Učitaj još »