Branislav Lainović Dugi ubijen je pre 21. godinu, 20. marta 2000. ispred prestoničkog hotela Srbija. Poslednji mangup starog kova, izdahnuo je na beogradskom pločniku u Ustaničkoj ulici, nešto posle 16 časova.

Tri dana nakon likvidacije Lainovića, održana je najveća sahrana u istoriji novosadskog novog groblja. Više od 8.000 ljudi, među kojima članovi porodice, ratni saborci iz Srpske garde, prijatelji i poznanici, okupili su se kako bi se poslednji put pozdravili sa žestokim momkom svetskog kalibra.

Poslednja stanica – Torža

Dugi, baš kao i ostali reprezentativci stare garde mangupa, odrastao je u porodici koja veliča svoje žrtve u pređašnjim ratovima. Hrabrost, pravičnost, ljubav prema otadžbini, samo su neke od vrednosti kojima je učen još detinjstva.

Prvi kolonisti u rodno mesto Lainovića dolaze već 1945. godine. Među predvodnicima ove grupe bio je i Branislavov deda, Petar Lainović odlikovani borac u Drugom svetskom ratu. Zajedno sa nekolicinom drugih, zaslužnih pojedinaca, Petar bira vojvođansku varoš Torža za svoj novi dom.

Bilo je to isključivo nemačko naselje izuzetno bogato i razvijeno za to vreme. Dolaskom kolonista, ovo mesto dobija naziv po kom ga poznajemo i danas, Savino selo. Srbi iz Despotova, Silbaša i Pivnica posećivali su Toržu u potrazi za poslom na imanjima imućnih vojvođanskih „Švaba“.

Meštani su znali da cene njihov trud, zbog čega su svojim radnicima podigli crkvu, prvu pravoslavnu bogomolju u selu. I u godinama Drugog svetskog rata, pokazaće veliko poštovanje štiteći tamošnje Srbe, sve dok i sami nisu proterani sa ovih prostora. Preko 5000 Nemaca napustilo je Toržu protiv svoje volje.

U predratnom periodu Torža je doživela građevinski procvat, u vreme kog su nastale neke od najlepših „švabskih kuća“ u Vojvodini. Obrazovani lokalni Nemci planski su regulisali širenje naselja, koje je već tada imalo jasne građevinske propise, koji su predviđali tipove kuća i njihove gabarite. Godine 1905. selo je dobilo vodovod, što je za druga bačka mesta bio luksuz na koji će čekati i po nekoliko decenija.

Nakon rata i dolaska kolonista, Savino selo postaje sirovinski centar za industrije Vrbasa, Kule i Crvenke. Namenski kolosek obezbedio je vezu između ovih mesta, a sirovina uzgajana u Savinom selu, svakodnevno se transportovala šinama do Vrbasa i Kule, odakle je kolima odvožena u Crvenku. Razvijena zadruga zemljoradnika, banka zanatlija, i zanatski dom, bile su neke od institucija koje su znatno pomogle razvoj ove varoši. Bio je to uređen sistem u kom je bilo posla za sve meštane.

U tom ambijentu žive i vredne varoši, rođen je Branislav Lainović (1955) a dve godine kasnije i blizanci Ranko i Žarko.

Savino selo, kao i mnoga druga širom Srbije, vrhunac svog razvoja doživelo je za vreme bivše Jugoslavije. U tom periodu ono broji skoro 6000 stanovnika, dok je danas taj broj gotovo tri puta manji. Prema podacima iz 2020. godine u Savinom selu  rođeno je samo osmoro dece.

Stan u Novom Sadu

Aleksej Lainović otac trojice sinova, preko 40 godina radio je u preduzeću Dunav Tisa Dunav. Od svoje firme dobija stan u Novom Sadu, zbog čega će 1967. godine cela porodica preći na Detelinaru.

Dvanaestogodišnji Branislav i njegova mlađa braća osnovno obrazovanje nastavljaju u školi Dositej Obradović, gde će, Dugi dobiti upečatljivi nadimak koji će ga pratiti kroz ceo život.

Izrazito visok za svoje godine, Lainović  je već kao osnovac odskakao od svojih vršnjaka. Pubertetski nemiri naveli su ga da odmeri snage sa drugim dečacima na glasu.

Iz jedne takve, srednjoškolske „ferke“ nastalo je veliko prijateljsko sa Žarkom Dangubićem, talentovanim mladim bokserom,  koji je slovio za najsnažnijeg momka u elektrotehničkoj školi. Dve zakazane tuče bile su potrebne da bi ovaj dvojac bio zadovoljan rezultatom. Prvi okršaj nije trajao dovoljno dugo, jer ga je prekinulo školsko zvono koje najavljuje kraj odmora.

Brzo se pročulo za Dugog, momka koji je bio spreman da ukrsti pesnice sa svakim, naročito sa onim ko je važio za jačeg od njega. “Ferke“ su bile način da se iskristališe najveći mangup generacije, pa su se tako redovno ugovarale borbe između najhrabrijih novosadskih momaka.

Svaka škola imala je jednog ili dva neustrašiva mladića, a teren za njihov okršaj bio je glavni gradski korzo. Između njih nije postojao animozitet, nakon svake tuče ruke su pružene u znak poštovanja svog suparnika. Bile su to gotovo viteške borbe u odnosu na današnje generacije koje svoje snage mere hladnim i vatrenim oružjem bez mnogo razmišljanja.

Košarka je bila karta za Evropu

Visok 2.02 metra Branislav je prirodno bio predodređen za bavljenje košarkom. Svoju karijeru započeo je u novosadskom Naftagasu, u kom je igrao i njegov mlađi brat Žarko.

Dugi potiče iz porodice kojoj je sport neizostavni deo mladosti. Njegov otac bio je treći golman Partizana, a mrežu je čuvao na derbiju sa Crvenom Zvezdom, kada su crno beli izborili pobednički rezultat od 6:1.

Talenat za košarku brzo je došao do izražaja, pa je tako 1980. godine Dugi prihvatio poziv da obuče dres nemačkog Ofembaha. Sport mu je obezbedio i prve ozbiljne prihode, sa 25 godina mesečno je zarađivao 5.000 nemačkih maraka igrajući na terenima širom Evrope.

Spletom okolnosti koje su samo njima bile poznate, Lainović počinje da se druži sa Ljubomirom Magašem. Ljuba Zemunac, kako je bio nadaleko poznat, slovio je za veštog razbojnika koji je filmskim pljačkama opustošio većinu zemalja starog kontinenta. Uz njegovu podršku i gotovo bratsku naklonost, Branislav Lainović Dugi počinje da gradi ime koje će u narednim godinama izazivati strahopoštovanje domaćih kriminalaca.

Kraj prvog dela

21 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Neke 90-te
10/04/2021 21:26

Otvara čuvenu diskoteku “Paradizo” koja je bila institucija u to vrijeme…

Petar
10/04/2021 21:27

Molim vas da ne lupetate gluposti, bar što se tiče Branislav ovog oca, a mog strica i njegove sportske karijere…

Miroslav
10/04/2021 21:41

Dosta netačnih stvari. Visina 197cm, blizanci ko? Proverite bolje. Kakav Ofenbah ! Itd

Petar
11/04/2021 12:02
Reply to  Miroslav

Blizanci Ranko i Žarko.

Alen Idrizi
10/04/2021 22:13

Jedva čekam drugi deo…jaooo majko mila kome se mi divimo

Chef
11/04/2021 00:32

Pitaj te čika Sunceta! On je bio uz njega! Pa neka vam on kaze sve lepo, a ne ovde da lupate za neke stvari!

Maraš Milica
11/04/2021 02:10

Gospodin

Last edited 26 dana ranije by Maraš Milica
Svasta
11/04/2021 07:25

Promovisanje kriminala je krivicno delo.

Mare
11/04/2021 07:55

Daj pisite malo o Voji Skrbicu, naravno u superlativu. Koga bre vi velicate.

Zzz
11/04/2021 08:53

Savino Selo i danas izgleda kao da su švabe juče otišle

Evita
11/04/2021 09:11

Romansirana biografija kriminalca, verujem da su vama snsovcima krimosi idoli, ali nama normalnima i postenim nisu, grozimo vas se.

Darko
11/04/2021 09:40

I nije dozvoljovao da se kaze da je crnogoric odgovorio bi ja tebe ne vredjem ne vredjaj ni ti mene. Bio je Vojvodjan i time se ponosio

Alpharius
12/04/2021 22:16
Reply to  Darko

Evo, kao neko ko je blizak familiji, mogu ti reći da je bio Srbenda nad Srbendama.

STANE
11/04/2021 10:14

Poznaao sam ovog momka, kao poštenog, hrabrog a pre svega DOBROG čoveka.

Pravednik
11/04/2021 11:05

Cemu velicanje kriminalaca? Treba da se deca uce da ne budu takvi, zna se sta je radio i kako je zavrsio kao i njegov sin !

Pera
12/04/2021 07:38

Velicate kriminalce umesto da pisete o mladim i uspesnim ljudima

nevernik
12/04/2021 18:50

Ali ovi pacijenti sto pisu “bio je posten i pravican”!!
Ahahahahahah, pa jel realno? Oblik zivota kao sto je ovaj ovde najvaljeni krimos ne moze biti ni posten ni pravican! Pljackao po Bosni, krao po Jugi, dinar na posten nacin nije zaradio ali “posten i pravican”…

Petar
14/04/2021 13:35
Reply to  nevernik

Neka ti Bog pomogne, neverniče.

Zarko Lainovic
12/04/2021 22:32

Samo za zapisnik,Branislav nikada nije osudjivan niti krivcno gonjen!Progonjen je jedino od zena jer im je ocigledno bio velika slabost kao i one njemu!

Kuzma
15/04/2021 12:52
Reply to  Zarko Lainovic

Radio sam u njegovom restoranu od 1997-1998 i za kratko vrijeme sto sam ga poznavao mogu da Vam napišem da je bio LJUDINA u svakom smislu te riječi i fizički i karakterno. Jos uvjek se sjećam njegovih riječi :
“Džoni, ne bojim se ni jednog kriminalca, bojim se poštenog čoveka. Pošten čovek će me ubiti za 500 maraka a kriminalac ne sme ni za 50000….”
I

Борис
13/04/2021 09:35

Коме паде на памет, хајдук станко?