Foto: novosti

Regionalni prostorni plan Vojvodine za period od 2021. do 2035. godine, koji je na javnom uvidu do 19. aprila, između ostalog, definiše i razvoj vazdušnog saobraćaja u severnoj pokrajini.

Civilni aerodromi planirani su kod Novog Sada, na Čeneju, u Vršcu i Subotici, i to, kako je navedeno, kao čvorišta u regionalnom sistemu vazdušnih luka, prvenstveno za putnički saobraćaj (čarter letove) manjih aviokompanija.

Foto: mapsus

Autori novog prostornog plana Vojvodine konstatovali su da u prethodnom periodu (2011-2020) nije bilo značajnijih pomaka u realizaciji regionalnih vazdušnih pristaništa (Novi Sad, Sombor, Vršac i Subotica), niti je realizovana prenamena, restruktuiranje vojnih aerodroma (Sombor, Kovin, Bela Crkva), a izostala su i ulaganja u sportske aerodrome, značajne za turističku i poslovnu ponudu Vojvodine.

Srbija trenutno ima 33 aerodroma, od kojih se za međunarodni prevoz koriste tri – “Nikola Tesla” u Beogradu, “Konstantin Veliki” u Nišu i “Morava” u Kraljevu, s tim da se civilni saobraćaj obavlja i u Vršcu, Boru i Prištini.

Nadležni podsećaju da u Vojvodini jedino civilni aerodrom u Vršcu ima asfaltnu pistu dužine 1.000 metara i širine 25, i mogućnosti za međunarodni saobraćaj, dok se ostala letilišta koriste za sportske i delimično privredne aktivnosti – Novi Sad, Sremska Mitrovica, Bečej, Zrenjanin, Bela Crkva, Kikinda i Subotica.

Foto: radiodelta

Kako se može primetiti, do 2025. godine prioriteti su formiranje civilnog aerodroma Novi Sad – Čenej i rekonstrukcija aerodroma Vršac, odnosno to je planirano u prvoj fazi sprovođenja plana. U kasnijem periodu, posle 2025, prioriteti su obnova i osavremenjavanje aerodroma u Pančevu i u Zrenjaninu (Ečka).

Planiranu mrežu objekata vazdušnog saobraćaja upotpunjuju sportski aerodromi u Zrenjaninu (Ečka), Kikindi (Drakslerov salaš), Pančevu (Utva), Sremskoj Mitrovici (Veliki Radinci), Beloj Crkvi (Češko Selo), Kovinu, Bečeju (Fantast), Novom Bečeju (Bočar), Rumi, kao i sportska letilišta na drugim mestima, na kojima postoje mogućnosti zainteresovanost i ekonomska opravdanost.

Planska rešenja podrazumevaju proširenje, modernizaciju i opremanje aerodroma “Čenej”, LYNS, te izradu odgovarajuće dokumentacije na osnovu koje će se dodatno definisati i utvrditi koje aerodrome iz postojeće mreže treba u funkcionalnom smislu modernizovati i rekonstruisati u cilju daljeg ostvarivanja ravnomernijeg regionalnog razvoja, jačanja teritorijalnog integriteta i razvoja sistema vazdušnog transporta. Osim toga, predviđena je i dodatna provera mogućnosti za korišćenje vojnog aerodroma u Somboru u civilne svrhe.

Svi planovi za čenejsku vazdušnu luku

O željama Novosađana da u svom komšiluku dobiju putnički aerodrom, ne treba mnogo govoriti, a nacrt plana za vazdušnu luku na Čeneju bio je na javnom uvidu 2020. godine. Aerodrom nadomak Novog Sada, tačnije 15 kilometara od vojvođanske prestonice, ne samo da bi rasteretio vazdušni saobraćaj, već bi putnici lakše i brže stizali na Novosadski sajam, Egzit, ali i do Instituta za kradiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici…

Planirano je da s “Čeneja”, nakon proširenja i osavremenjavanja, poleću avioni niskobudžetnih kompanija, turistički i radnički čarter-letovi, te avio-taksi, s tim da će aerodrom zadržati i sportsko-poljoprivrednu namenu.

Urbanisti su prostor podelili na nekoliko funkcionalnih celina, tako da je u jugoistočnom delu, na površini od 70,87 hektara, planirana gradnja kompleksa sa svim pratećim sadržajima, dok će u severozapadnom delu biti smešteni poslovni sadržaji na 8,78 hektara, kao i salaša na oko 32 hektara. Predviđena je poletno-sletna staza dužine 1.700 i širine 30 metara, s kodnom oznakom “3C”, što znači da će tu moći da sleću avioni s rasponom krila od 24 do 36 metara i maksimalnim kapacitetom oko 100 mesta. Osim toga, čenejski aerodrom bi “nosio” i oznaku “2C”, koja se odnosi na travnatu poletno-sletnu stazu dužine 1.000 i širine 30 metara.

Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

Osim aerodromskog kompleksa, neophodno je izgraditi i pristupne saobraćajnice organizovati javni prevoz. Planirana je gradnja kružnog toka, kao i dva stajališta za solo autobuse na kraku raskrsnice u pravcu Siriga. Urbanisti su ostavili mogućnost povezivanja aerodroma na železničku mrežu, odnosno na lokalnu prugu Rimski šančevi – Bečej, koja je od pristanišnog kompleksa aerodroma udaljena 2,8 kilometara.

Čenejski atar prepoznatljiv je po velikom broju salaša, koji su turistima sve interesantniji. Postojeći salaši biće sačuvani, uz mogućnost izgradnje novih, s tradicionalnim karakteristikama, ili pak promenu namene sadašnjih objekata.

Uz kompleks vazdušne luke predviđeni su poslovni sadržaji, poput uslužnog i proizvodnog zanatstva, turizam, koji bi, kako se očekuje, dopunili funkciju aerodroma.

dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments