Građanski pokret Bravo je za kratko vreme na političkoj sceni skrenuo pažnju na sebe prilično radikalnim stavovima i zahtevima za zabranu svega i svačega.
Sloboda, solidarnost, ravnopravnost su samo neke od fraza koje se deklarativno promovišu u programu i na internet stranici ove političke organizacije.
Međutim, stvarnost je nešto drugačija. Kao i sve ostale, anarho-liberalne organizacije, tako se i Bravo odlikuje prilično radikalnim stavovima koji često podsećaju na stavove Hitlerove Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije ili Komunističke partije Sovjetskog saveza koju je predvodio Staljin.
Nakon blokiranja saobraćajnica, napada na Gradsku kuću, blokiranja izgradnje novog mosta, zahtevima za gašenje medija, usledio je novi, bizaran zahtev.
Najnoviji zahtev koji su aktivisti iz političke organizacije Bravo izneli pred novosadsku javnost jeste zabrana kako su naveli “lomača“ u Novom Sadu.
Reč je zapravo o paljenju Badnjaka, tradiciji koja je vekovima prisutna u srpskom narodu i kod pravoslavnih hrišćana. S obzirom da se Novi Sad urbanizovao i da ne može celokupno stanovništvo da dođe u porte novosadskih pravoslavnih hramova, kao i da Novosađani prosto nemaju uslova da Badnjak pale unutar svog doma, ovaj običaj se preselio u dvorišta kvartova.
Upravo srpska tradicija, zajedništvo i pravoslavlje predstavljaju trn u oku ovoj političkoj ispostavi Dragana Đilasa u Novom Sadu. Politički aktivisti iz organizacije Bravo bi najsrećniji bili da se vrati himna Hej Sloveni, da se proslavlja Drugo zasedanje AVNOJ-a 29. novembra kao i Dan mladosti 25. maja.
Ukoliko zaista iz političke organizacije Bravo žele da pokažu da su solidarni i da nisu anti-srpski orijentisani, neka imaju razumevanja za mnogobrojne Novosađane koji upravo paljenjem i okupljanjem oko Badnjaka žele da proslave najradosniji hrišćanski praznik.
