DMNS: Sve prednosti dojenja

Najzdraviji, najekonomičniji i najjednostavniji način za zadovoljenje potreba novorođenčeta za ishranom jeste dojenje.

Svetska nedelja dojenja, koja se obeležava  od 1991. godine, na inicijativu WABA (The World Aliance for Breastfeeding Action), a uz podršku UN i Svetske zdravstvene organizacije, ove godine nosi slogan “Dojenje – pitajte patronažne sestre”.

Prema poslednjim istraživanjima, u prvom satu po rođenju, dojeno je preko 50% dece. Međutim, svega 13% je isključivo dojene dece do šestog meseca, tj. oko 60% predominantno dojene dece istog uzrasta. Velike razlike u procentima sugerišu da se u globalu mora raditi na podizanju svesti o značaju i prednostima  dojenja, te se ova tema smatra imperativom zdravstvenih sistema svih razvijenih zemalja.

“Dojenje je blagotvorno za emocionalni, psihički i intelektualni razvoj deteta. Dojene bebe kasnije manje oboljevaju od šećerne bolesti, anemije, pothranjenosti, gojaznosti i raka”, kazala je načelnica pedijatrije Doma zdravlja “Novi Sad“ dr Vesna Vuleković i ističe da majčino mleko može biti isključiva hrana detetu do uzrasta od čak 9 meseci, jer je najkvalitetnije što se detetu može ponuditi.

Davanje vode, uz podoje, čak je i preporučljivo, naročito u vrelim letnjim danima, mada ne treba forsiarti bebu ukoliko odbija. Po svom nutritivnom sastavu, majčino mleko je prilagođeno određenom uzrastu novorođenčeta i odojčeta. Dete ga lako vari, odgovarajuće je temperature, uvek sveže, sterilno i spremno za konzumiranje. Majčino mleko ima značajnu ulogu i u imunološkom statusu deteta, jer sadrži antitela bolesti koje je majka preležala (zauške, morbile, male boginje).

Prednosti dojenja za dete:

• Najbolji sastav i iskoristljivost hranljivih materija u gastrointestinalnom traktu bebe, optimalnog je sastava i temperature. U 100g majčinog mleka ima  55mg kalijuma, 16,7mg natrijuma, 33,5mg kalcijuma, 0,1mg Fe, 13,7mg fosfora, 0,2mg cinka, 65mg retinola, vitamina grupe A i C;
• Imunoglobulini, laktoferin i interferon –imuni faktori;
• Fundamentalni značaj za pravilan rast i razvoj deteta – razvoj mozga, neurološkog sistema, razvoj vilice i lica, normalnu crevnu floru, psihomotorni razvoj kao i prevenciju bolesti, kako u ranom, tako i u kasnom periodu života;
• Zaštitu od infekcija i alergija: majčino mleko sadrži antitela i druge zaštitne faktore koji doprinose da dojena deca ređe obolevaju od dijareje i drugih gastro-intestinalnih i respiratornih infekcija. Probiotske substance iz majčinog mleka takođe doprinose razvoju normalne crevne flore i zdravog imunološkog sistema odojčeta, ali i prevenciji imunoloških oboljenja u kasnijem životnom dobu;
• Niža incidenca sindroma iznenadne smrti odojčeta;
• Deca koja sisaju imaju manje šanse za nastanak gojaznosti, dijabetesa, bolesti KVS i nekih vrsta karcinoma u kasnijem životnom dobu;
• Smanjena učestalost dentalnih problema;
• Dojenje utiče na razvoj normalnog psiho-socijalnog i emotivnog  razvoja.

Osim za bebe, dojenje je važno i blagotvorno i za majke. Utiče na bolju mineralizaciju kostiju i, prema nekim istraživanjima, za čak 50% smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke pre menopauze.

“Prvo majčino mleko – kolostrum, počinje da se stvara već u trećem trimestru trudnoće. Vrlo je hranljivo, visoke biološke vrednosti i najvažnije za novorođenče. Majke, dojilje, ne moraju da se hrane po posebnom režimu, niti da, kako je u našem narodu uobičajeno “jedu za dvoje”, već se preporučuje da osluškukju svoj organizam i poštuju njegove želje”, istakla je načelnica ginekologije Doma zdravlja “Novi Sad“ dr Ljiljana Stanišić. Savet je da se jede češće, ali manje, uz izbegavanje gaziranih pića, alkohola i kafe, te alergenih namirnica, a pojačan unos mleka, mlečnih proizvoda, voća, povrća i žitarica, posnih mesa.

Priprema za dojenje počinje još u trudnoći i podrazumeva redovno održavanje higijene dojki i bradavica, mlakom vodom, bez sapuna i krema (osim ukoliko lekar ne proceni drugačije).

Prednosti dojenja za majku:

• Akt dojenja dovodi do kontrakcija materice i involucije materice, tj. bržeg vraćanja materice u prvobitni položaj i veličinu kao pre trudnoće;
• Smanjuje se rizik od kasnijeg nastanka karcinoma genitalnog trakta i dojke;
• Žene koje doje ređe imaju postporođajnu depresiju, a jača se psihološka veza između majke i deteta, čime su ređa zanemarivanja i zlostavljanja takve dece;
• Dojenje oduzima manje vremena od hranjenja na flašicu;
• Hranjenje noću je lakše;
• Putovanje je udobnije;
• Pravilnim dojenjem smanjuje se verovatnoća od pojave ragada i mastitisa;
• Manja incidenca neželjenih trudnoća (redovni podoj do 6 meseci, 98% slučajeva su anovulatorni ciklusi);
• Dojilje lakše i brže vraćaju telesnu masu na TM pre trudnoće;
• Produkcija mleka i u količini i po sastavu prati rast deteta;
• Porodilje koje nemaju dovoljno mleka, mogu potpomoći laktaciju konzumiranjem semenki morača, kima, ječma.Čorbe od mlade koprive i sočiva povećavaju količinu i kvalitet mleka.

Prvi dani nakon dolaska kući iz porodilišta su izuzetno emotivni, puni trenutaka neizvesnosti, straha i brige, ali i najveće radosti koja se doživi u životu.

U tim danima patronažna sestra je najdraži gost svake porodice, iskustvo je načelnice Službe patronaže Doma zdravlja “Novi Sad“ Kristine Nedeljković, koja kaže da je najvažniji zadatak patronažne sestre, u tom periodu, da nauči majku veštini dojenja.

U svakodnevnom radu, sestre se susreću sa različitim situacijama i ženama – postoje one kod kojih se laktacija uspostavi odmah po porođaju (dete aktivno sisa i stvori sebi dovoljnu količinu mleka), kao i one koje moraju da se bore za dojenje.

Tokom patronažne posete patronažna sestra pri podoju procenjuje:

• Položaj majke – uvek treba da je udoban sa potporom za leđa, noge i dojke po potrebi;
• Položaj deteta – telo u jednoj ravni, poduprto, u blizini majčinog, okrenuto prema dojci;
• Prihvatanje dojke – dete je širom otvorilo usta, prihvatilo areolu, a ne samo bradavicu, donja usna je izvrnuta napolje i detetova brada dodiruje dojku;
• Sisanje – efikasno, polako sisa uz duboko disanje sa pauzama, čuje se gutanje, iz druge dojke može da curi mleko.

Dojenje treba da prija kako majci, tako i bebi i da bude na zahtev. Jedino tako majke mogu održati kontinuitet i istrajati u odluci da doje svoje dete.

I konačno, svi argumenti – emotivni, zdravstveni, ekonomski, praktični su na strani dojenja. Zato, ukoliko žena nema zdravstvene, opravdane razloge da postupi drugačije, dojenjem čini dobro i sebi i svojoj porodici.

Sve dodatne informacije o trudnoći i dojenju budući roditelji mogu dobiti u Školi za trudnice Doma zdravlja “Novi Sad“, u ulici Zmaj Ognjena Vuka 19 ili na telefone 021/4879-579, 021/4879-580.

Autor: nsuzivo.rs