Ovaj nekada predivni dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla.
U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan Špicer bašta.
Do Špicera možete doći ličnim prevozom ili prigradskim autobusom. Ako idete autobusom gledate linije brojeva (78 ili 80) iz Novog Sada sa železničke stanice.
Automobilom se putuje oko 15 do 20 minuta, a autobusom 25 do 30 minuta u zavisnosti od saobraćaja. Broj autobusa 80 ide do centra Beočina, dok 78 za Beočin selo na čijem se početku i nalazi ovaj dvorac. Iz centra Beočina se skrene levo i za dve minute ste na odredištu. Nalazi se s desne strane, u Fruškogorskoj ulici.
Ispred objekta stoji tabla sa upozorenjem da je ulazak strogo zabranjen zbog odrušavanja.
Špicerov dvorac sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka.
Porodica je živela tu do početka Drugog svetskog rata, tada su napustili svoj dvorac i odselili se u Nemačku.
Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište komande. Nakon toga je u njemu jedan period bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran.
Dvorac se nalazi pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
U dvorcu su snimljeni mnogobrojni jugoslovenski filmovi, novogodišnji programi, muzički spotovi. Mnogi modeli su takođe ovaj dvorac izabrali za fotografisanje.
Neki od filmova snimljenih u dvorcu su „Dečak i violina“, „Crna mačka,beli mačor“.
Takođe estradni umetnici su spotove za pesme snimali na ovoj lokaciji.
Specifičan nadimak dvorcu su dodelili meštani zbog izgleda. Ali i zbog vetra koji fijuče uveče i lupa prozorima. Dvorac je nekoliko puta do sada restauriran.
nsuzivo.rs
