Foto: Šimpanza Sami / Ron Broglio

Sami, šimpanza Beogradskog zoološkog vrta, postao je medijska senzacija kada je dva puta uspeo da pobegne u februaru 1988.

Zamišljeno je prošetao centralnim Beogradom pre nego što je uhvaćen posle dugih „pregovaranja“ sa direktorom zoološkog vrta Vukom Bojovićem.

Sami je rođen u Zoološkom vrtu i akvarijumu Osijek 1979. Bio je dobro razvijen primerak snažne građe i guste dlake. Sami je stigao u Beogradski zoološki vrt u januaru 1988. i bio je smešten u skučeno, pohabano ograđeno okruženje sa ojačanom rešetkom koje je moglo da primi odraslu šimpanzu.

Sami se teško privikavao na svoje novo okruženje, šimpanza je pokazivala simptome depresije i agresivno ponašanje tokom prvih nekoliko nedelja u zoološkom vrtu.

Samijevo prvo bekstvo dogodilo se hladne nedelje uveče 21. februara 1988. Lokalne vesti su ukazivale da je verovatno tražio partnera jer nije imao saputnika u svom novom ograđenom prostoru.

Foto: Šimpanza Sami / Ron Broglio

Sami se uputio ka bioskopu Balkan u centru Beograda, a zatim ka parku Kalemegdan. Pre nego što je stigao do Kalemegdanskog parka, policija ga je saterala u ćošak na Studentskom trgu.

Vuk Bojović, direktor beogradskog zoološkog vrta, pozvan je na pregovore jer je on bio jedina osoba kojoj je Sami verovao. Vuk je, prema svedočenju svedoka, pokušao da nagovori Samija da ga otprati do njegovog ograđenog prostora, govoreći: „Hajde, Sami. Idemo kući.” Uspeo je da uhvati Samija za ruku i odveze ga nazad u zoološki vrt svojim ličnim automobilom.

Foto: Šimpanza Sami / Ron Broglio

Dva dana kasnije, Sami je još jednom uspeo da pobegne, bez muke se izvukao iz kaveza i udario na ulice Beograda. Ubrzo se pojavio u obližnjoj fabrici Beko.

Radnici fabrike su pokušali da uhvate Samija velikom mrežom, ali nisu uspeli. Na kraju, Sami je oteran u dvorište u Ulici cara Dušana 33, gde se popeo na drvo trešnje i na kraju u garažu.

Vest o njegovom bekstvu brzo se proširila i preko četiri hiljade ljudi se pojavilo da mu pruži podršku. Novinski izveštaji govore o ljudima koji drže plakate sa sloganima poput „Sami, uz tebe smo!“ i „Ne daj se Samija!“. Scenu su prenosile i lokalne TV stanice.

Kao što je prikazano na ovim kultnim slikama, Vuk Bojović se popeo na garažu i pokušao da ubedi Samija da se vrati u zoološki vrt sa njim, ovoga puta bezuspešno. Na kraju je upucan drogiranom strelicom i ponovo uhvaćen, ali ne pre nego što je postao jedan od najistaknutijih heroja Beograda.

Sami je neočekivano umro 11. septembra 1992. ali je daleko od zaborava. Danas ga pamte sa bronzanom statuom na mestu njegovog sahranjivanja preko puta nove i poboljšane rezidencije za šimpanze u zoološkom vrtu.

Foto: Šimpanza Sami / Ron Broglio

Posle njegove smrti, nekoliko vodećih beogradskih novina je hvalilo Samija kao „disidenta“. Znaci solidarnosti prilikom Samijevog bekstva su odjeci ljudi koji su nesrećno uhvaćeni u komunističkom sistemu tadašnje Jugoslavije, koja je bila pod senkom Sovjetskog Saveza i koju još uvek proganja bauk njegovog doživotnog predsednika Josipa Broza – Tita.

Samijevo bekstvo izazvalo je osećanja među ljudima koji su se poistovetili sa njegovim zatočenjem. Njegovo bekstvo postalo je trenutni raskid u društvenom tkivu. Životinja se nije pridržavala svog propisanog mesta u društvenom sistemu, a ova linija leta je rasplamsala želje tik ispod površine Beograđana.

Da je Sami bio čovek, oni koji su se pridružili njemu mogli su da se suoče sa hapšenjem.

Zajedno sa Samijem, Beograđani su mogli da zamisle da je moguć drugi svet. Ljudi i šimpanze zajedno su na trenutak izjednačili geopolitičku ekologiju.

rarehistoricalphotos.com / nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments